Књига је најоданији човеков пријатељ – Светски дан књиге и ауторских права

Светски дан књиге и ауторских права, обележава се 23. априла, на дан смрти два великана – Сервантеса и Шекспира . Од 1995. одлуком Унеска прославља се у више од стотину земаља. Празник славе аутори, издавачи, библиотекари, књижари, образовне институције, ђаци и студенти.

Љубав према књизи рађа се у детињству. Међу њеним корицама су најразличитији светови и јунаци, можда пријатељи или учитељи за цео живот. Добробит књиге је непроцењива, њено значење индивидуално.

„Најједноставније и најкраће речено, књига и књижевност су за мене од малих ногу један бег од стварности и свакодневних проблема“, каже Јана Бабић, апсолвенткиња на Катедри за српску књижевност, Филолошког факултета у Београду.

„За мене је књига 'радост препознавања', да се послужим насловом једне друге књиге“, наводи Константин Ађанин, студент мастер студија на Катедри за српску књижевност.

„Књига је поље сусрета са самим собом, односно са човеком и самим тим мислим да књига јесте неизоставан део у модерном и савременом друштву“, сматра Дуња Младеновић студенткиња 4. године на Катедри за српску књижевност.

Без обзира на модерне технологије воле да читајући држе књигу у рукама. Имају омиљене писце и дела.

„Ту би можда на врху листе увек био Волтер и његов Кандид. Када говоримо о домаћим ауторима ту бих рекла да се увек радо враћам Црњанском и његовим Сеобама. Црњански је нешто што бих могла да ишчитавам да изучавам сваки дан“, додаје Јана Бабић.

„Мој омиљени прозни писац кога сматрам највећим у нас је Милорад Павић, а највећи песник је Иван В. Лалић. Када говоримо о светској књижевности, највећи песник Јејтс, највећи прозни писац Томас Ман“, набраја Константин Ађанин.

„Један од мојих писаца је наш велики Петар Други Петровић Његош и њему се увек радо враћам и његовом Горском вијенцу и Лучи микрокозми, а са друге стране много волим Исидору Секулић и радо се враћам њеним Сапутницима. А једно дело на коме сам ја одрасла, које је обележило моје детињство је Толкинова трилогија Господар прстенова“, истиче Дуња Младеновић.

По завршетку студија Јана Бабић бира пут који води ка модернијем изучавању књижевности у школама, а Дуња Младеновић проучавање српског језика и његових могућности, између осталог, у настајању књижевних дела. Константин Ађанин види себе као писца и универзитетског професора.