Једначење призренско-тимочког дијалекта по важности

Научни догађај у организацији Славистичког друштва Србије окупио је водеће стручњаке, лингвисте и културологе из земље и иностранства како би дискутовали о актуелним питањима славистике, књижевне историје и очувања словенског културног наслеђа.

У фокусу скупа нашле су се теме које повезују традиционалне лингвистичке вредности са савременим технолошким изазовима – од дигиталних корпуса и језичке стандардизације до примене вештачке интелигенције у проучавању и очувању језика.

Посебну пажњу учесника привукло је излагање Милене Шовић, ауторке и оснивачице портала Јужна пруга. Њено учешће обележило је, без сумње, једно од најупечатљивијих излагања овогодишњег скупа.

Назив њене презентације у склопу поменутог догађаја био је: „Употреба дијалеката из призренско-тимочке дијалекатске области у савременом новинарству – језичке, културне и медијске импликације на примеру портала 'Јужна пруга'“.

Шовићева је рад представила у целости на призренско-тимочком дијалекту, што је преседан у оквиру једне научне конференције овог типа.

„Важно је да се каже да дискриминација на језик у овај случај дооди ко дел од поширок образац на друштвено-економску маргинализацију на југ Србију. Са стигматизацију на језик дооди и стигматизација на цел регијон и његови становници, а тој се на крај претвара у политичко и друштвено обележје на неједнакос", истакла је Милена Шовић.

Већ у уводном обраћању нагласила је да је реч о свесној и симболички важној одлуци да се дијалекат, који је деценијама потискиван из институционалне и медијске сфере, уведе у простор академске расправе без посредовања стандардног језика.

Тиме је њено излагање постало и перформативни чин: сама форма била је потврда тезе о равноправности дијалекта.

Стигматизација и медијска маргинализација призренско-тимочких говора

Шовићева је анализирала друштвено-језички и медијски положај призренско-тимочких говора, указујући на дуготрајну стигматизацију која их прати. Ови говори (призренско-јужноморавски, сврљишко-заплањски и тимочко-лужнички дијалекат) иако их користи велики број становника југа и југоистока Србије, ретко су присутни у институцијама и информативним медијима.

„Упркос на овакој голем број говорници, призренско-тимочки дијалекти ич несу видљиви у институције и медији. Они су дибидуз искључени из медији и институције и најчесто се врзују за приватно, неформално оратење, ал се у јавнос потискују у корис на стандардни језик", навела је Милена Шовић.

Када се и појаве у јавном простору, Шовићева истиче да су најчешће сведени на карикатуралне или хумористичке улоге, чиме се додатно учвршћују стереотипи о њиховој "неозбиљности".

„Медији у све тој имају једну од најважне улоге. Призренско-тимочки дијалекти у медијски простор појављују се готово искључиво у карикатурални контекс. К’д се користи у филмови, серије ели забавни програми, онија служе ко срество на комику и ко ознака за пониску друштвену позицију. Ич се не користе у информативни, истраживачки и озбиљни садржаји", додала је Шовићева.

Посебан сегмент излагања био је посвећен студији случаја – порталу Јужна пруга, првом информативном медију у Србији који доследно објављује садржај на дијалектима призренско-тимочке области.

„У прошлос а и д’н дан’с, дијалекти из призренско-тимочку облас изложени су на потцењување. У јавне дискусије почесто се означавају ко 'неправилни', 'прости' ели 'пастирски' говори, са шта ги се одузима оправданос ко на равноправну верзију од језик. Овакве одреднице несу засноване на језички мерила, већ на вредносне и идеолошке преставе од то кој говори  с’с тај језик и из кој дел на земљу дооди", рекла је Милена Шовић током презентације.

Шовићева је истакла да циљ портала који је основала није фолклоризација нити музеализација говора, већ његово враћање у свакодневну, живу и функционалну употребу. Текстови обухватају теме из политике, економије, културе и друштва, чиме се показује да дијалекат може да носи и најсложеније садржаје без губитка прецизности или озбиљности.

„Поважно је да се каже да употреба на дијалекти на портал неје сведена на забавни ели фолклорни каталог. Б‘ш супротно, дијалекти се користе ко срество за изражување на сложене теме из друштво и економију. С’с тој се нарушава водећи образац у медији у кој је призренско-тимочки говор резервисан сам за комендију и потсмех", додала је главна и одговорна уредница Јужне пруге.

Од живог говора до језичких модела и четботова

Један од кључних доприноса портала Јужна пруга, према речима Милене Шовић, јесте разбијање поделе на „приватни дијалекат" и „јавни стандард". Увођењем дијалекта у информативно новинарство, Јужна пруга помера границе онога што се у јавном дискурсу сматра легитимним језичким изразом.

Тиме се, како је нагласила, не доводи у питање стандардни језик, већ се заговара принцип језичке равноправности.

„Најважно је да 'Јужна пруга' неје туј да замени стандардни језик нит да га доведе у питање. Њен циљ је језичка равноправнос. Портал показује да дијалекти мог се користе у савремено новинарство без да се изгуби на озбиљнос, информативнос ели углед. У тај смисао, портал 'Јужна пруга' неје сам медиј, него и друштвени оглед. Он испитује границе на то шта је прифатљиво у јавни језички простор и показује да се чување дијалекти не постиза с’с доношење закони и правилници, него с‘с корситење сваки д'н", нагласила је Шовићева.

Један део излагања био је посвећен и будућности – дигиталном архивирању и формирању корпуса текстова на дијалекту. Редовно објављивање писаних и звучних садржаја, истакла је Шовићева, ствара базу података која може послужити као основа за будуће речнике, граматичке описе, али и за развој језичких модела и четботова заснованих на вештачкој интелигенцији.

„Портал 'Јужна пруга' има и поширок значај за културу и друштво. Објављување сваки д’н на писани и звучни садржај на дијалекти ће допринесе на њино документовање и стварање на корпус кој до с’д неје постојао у овај обим. Тај корпус ће бидне основа за будући језички, образовни и текнолошки пројекти, ко што је писање на речник, граматику и четботови с’с вештачку интелигенцију који ће орате с’с корисници сам на дијалекти", закључила је Милена Шовић.

Овакав приступ отворио је важна питања о односу између стандардизације и језичке разноврсности, као и о улози медија у обликовању језичке хијерархије.

Излагање Милене Шовић потврдило је да савремена славистика не подразумева само проучавање прошлости језика, већ и активно промишљање његовог места у дигиталном и глобализованом свету.

Овогодишњи скуп у Београду је, поред научне димензије, добио и друштвени тон. У времену када се питања идентитета, регионалне припадности и културне разноликости поново налазе у средишту јавних дебата, излагање о призренско-тимочком дијалекту управо на том дијалекту, показало је да језик није само средство комуникације, већ и простор борбе за видљивост, достојанство и равноправност.