Читај ми!

Председник Савета за српски језик за Око магазин: Језик се не уређује политичким декретом

За три месеца ступају на снагу и казнене одредбе Закона о родној равноправности. И то оне које се односе на језик у јавним установама, школама (што подразумева и дипломе и уџбенике) и у медијима. За оне који не користе родно осетљиве термине, казне би могле да буду од 50.000, па чак и до два милиона динара, зависно од тежине прекршаја и да ли је реч о физичком или правном лицу.

О Закону, али и о још неким темама из области језика и књижевности, које ових дана изазивају полемике у јавности, за Око магазин говорио је професор Александар Милановић, председник Савета за српски језик, који је основан прошле године на предлог Владе Србије.

Савет је издао саопштење да ће, чим се формира нова влада, тражити да се измене одредбе Закона о родној равноправности и то оне које се односе на језик. Шта конкретно тражите?

– Савет има мандат само да даје препоруке и ми се спремамо да чим буде изгласана нова влада, њој упутимо препоруку да се све одредбе које се односе на лингвистичка решења у Закону о родној равноправности укину. Разлог за то је чињеница да је при доношењу закона потпуно игнорисано мишљење струке, да ниједна релевантна институција није била укључена у доношење закона, као и чињеница да су све релевантне институције након доношења закона дигле свој глас против свих одредби које се везују за језик, које подразумевају увођење вербалног деликта и спровођење једне насилне језичке политике која за српски народ никада није била карактеристична.

На шта конкретно мислите? Шта Вама, професоре, смета? Да ли Вам сметају занимања у женском роду?

– Врло је јасно то разјаснити и хвала на том питању, будући да се сада воде разноразне пропагандне игре. Наравно да ниједан професор српског никада неће бити против именица као што су професорка, учитељица, наставница. Оне су природним путем настале у српском језику, део су нашег језичког наслеђа и никада их нико није ни протеривао, нити ће их протиривати српске културе.

Проблем је, међутим, када створите, понављам, политичким декретом, некакав информатор или речник појмова који никада нису постојали у српском језику, врло често су рогобатне творене те именице и при томе се још пропишу казне и медијским кућама и образном систему уколико се таквих језичких експеримената не придржавамо у реалном животу.

Ја мислим да то није прави пут, увек је језичка норма произлазила из језичке праксе – оно што живи у реалном српском језику да буде нормирано, да буде прописано. Ово је неки обрнути пут где добијамо наказне творевине, врло често творевине за које се питате чему служе.

Да ли се може од сваке именице мушког рода која означава занимање или одређену титулу извести и одговарајућа именица женског рода – просто додамо моциони суфикс и крај. Је л‘ може?

– Може, то српски језик, да тако кажем, одувек и чини, сваки пут када за тим осети потребу.

Где је онда ту ово „али”?

Зашто правите именице женског рода за занимања која не подразумевају особе женскога пола под један? Шта ће вам рибарка или аласка, проверио сам – не постоји ни једна једина регистрована жена рибар, односно алас у Србији. Шта ће вам бискупица? Нема их. Шта ће вам апостолка? Чему таква врста насиља? А при томе зашто све то формулисати као „родно осетљив језик”? Хајде да говоримо о „полно осетљивом језику”.

Постоји мушки род и постоји женски род и српски језик то врло лепо регулише. Плус, наравно, и постојање средњег рода. Ако уведемо појам родно осетљивог језика, ми очито рачунамо све оне родове који постоје већ по Европи и свету, а самим тим ваља претпоставити да ћемо врло брзо добити захтеве да се све те родне индивидуалности преточе у језичке индивидуалности, што уводи у једну потпуну језичку анархију и распад српског језичког система.

И Ви сада мало идете изван оквира саме науке о језику, али оно што је занимљиво о овом закону и посебно о овом делу закона о којем разговарамо огласила се и Српска православна црква. Била је недавно једна трибина на којој сте и Ви учествовали, па и патријарх је присуствовао. Заговорници односно заговорнице употребе родно осетљивог језика кажу да је то корак назад, да се само конзервативни делови друштва опиру Закону. Шта је онда ваш одговор њима?

– Када је било ко забрањивао употребу именица попут учитељица, наставница, докторка, где је икада постала забрана? Сада се постави нека контразабрана да то морамо. Па зашто бисмо морали? Ако ја вас назовем новинаром, јесам ли Вас нешто увредио? Ако кажем сви новинари РТС-а, подразумевајући мушкарце и жене, да ли ја због тога заслужујем казну у оном износу који сте навели у уводу емисије?

Просто, та врста терора негде изазива скепсу, а поготову, да се вратим томе, то није језичко питање. Инсистирањем на занимању и још на додатном маркирању да ли сте мушко или женско, многе жене то чак и вређа. Мене би вређало да ме неко стално полно маркира као мушкарца и ирелевантно је за моју струку да ли сам мушког или женског рода.

Професоре, Ви говорите сада и као председник Савета за српски језик. Да ли и остали чланови, њих осам, имају исто мишљење као и Ви?

– Да. Чак је потпуно иста аргументација. Ми ћемо изаћи као тело које даје јасну препоруку чим се формира Влада.

Али зашто то нисте пре урадили? Ви сте формирани у мају, за Закон се тад знало већ две године, усвојен је у мају 2021. Што нисте се летос огласили, пре избора?

– Плашили смо се да не оде у „спам”, односно да не дође ни до постојеће, а ни до нове владе.

недеља, 26. мај 2024.
21° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије