Мостра у знаку легенди: Премијере филмова Пенелопе Круз, Хавијерa Бардема и Ника Нолтија уз овације

Овогодишњи филмски фестивал на венецијанском Лиду, који већ важи за једну од најјачих платформи за будуће Оскаровце, достигао је свој врхунац премијерама неколико високопрофилних филмова који су одмах ушли у најужи круг фаворита. Међу њима су се посебно издвојила два остварења која су, свако на свој начин, изазвала дубоке емотивне реакције публике и критике.

Док је филм Бункер потврдио статус Пенелопе Круз и Хавијера Бардема као једног од најмоћнијих глумачких парова данашњице, драма Компани (Company) редитеља Кејсија Афлека постала је главна тема разговора због ретког појављивања ветерана Ника Нолтија.

Бункер: Љубав и страх у свету милијардера

Премијера филма Бункер француског редитеља и драматурга Флоријана Зелера остаће упамћена као један од најсветлијих тренутака фестивала. Након пројекције, публика је глумце и ауторску екипу наградила невероватним, петнаест и по минута дугим стојећим овацијама, током којих глумица Пенелопе Круз није могла да сакрије сузе.

Филм, снимљен на енглеском и шпанском језику, прати прослављеног архитекту, чији лик тумачи Хавијер Барем, који добија понуду да дизајнира луксузни бункер за преживљавање за технолошког милијардера (кога глуми Пол Дејно) на Хавајима. Његова супруга, коју тумачи Пенелопе Круз, новинарка, доводи у питање моралност таквог пројекта, што покреће кризу у њиховом браку и отвара Пандорину кутију страхова савременог света.

Зелер, чији је претходни филм Отац донео Оскара Ентонију Хопкинсу, изјавио је да је сценарио писао управо за Крузову и Бардема. „Мислим да су они међу највећим глумцима који данас раде."

„Бункер се дотиче неколико савремених тема – страха од будућности, еколошких претњи, растуће друштвене неједнакости и необузданог индивидуализма – али то чини кроз дубоко личну призму: пар који се бори једно с другим. Желео сам да истражим љубав, верност и праштање, стављајући публику у позицију намерне двосмислености", рекао је Зелер на конференцији за медије.

Пенелопе Круз је изразила посебно задовољство што филм аутентично приказује двојезично домаћинство, где се у кући у Лондону, иако се живи у енглеском говорном подручју, међу члановима породице говори шпански.

„Невероватно је колико се то променило", истакла је глумица. Према њеним речима, публика је одувек била спремна за такве приказе, али је донедавно било тешко убедити финансијере и продуценте да подрже такве пројекте. Поред водећег пара, у филму играју и Стивен Грејем и Патрик Шварценегер, а очекује се да ће Бункер бити један од главних кандидата за награде предстојеће сезоне.

Компани: Афлекова породична прича и повратак Ника Нолтија

Истог дана када је приказан Бункер, публика је имала прилику да погледа и филм Компани, који је Кејси Афлек режирао и за који је писао сценарио. Ово остварење, описано као медитација о тузи и саосећању са готским елементима, привукло је огромну пажњу због повратка глумачке легенде Ника Нолтија на црвени тепих.

Његово појављивање у Венецији било је прво после више од четири године и представљало је редак излазак у јавност за овог глумца.

Радња филма смештена је у зиму 1975. године и почиње када мистериозна жена прекине празнично окупљање, причајући причу о остарелом пустињаку (Нолти) који спасава глумицу у невољи.

„Ово није експлицитно политички филм", напомиње Афлек. „Али ја нисам имун на свет око себе, тако да сам делимично реаговао на све горуће сукобе у свету, али и на ствари унутар себе."  Филм за редитеља има и дубоко личну ноту, а у њему глуме и његова деца, Атикус и Индијана Афлек.

„Ниједно од њих заправо није желело да буде део ове продукције", признао је Афлек. „Били су невероватни и то је ово искуство учинило далеко најбољим професионалним искуством у мом животу. Волео бих да то могу да понављам изнова и изнова."

Афлек је филм посветио својим родитељима, који су обоје преминули ове године и који се такође појављују у филму, али нису стигли да га погледају.

Као и Бункер, и Компани се такмичи у главној селекцији за награду Златни лав, о којој ће одлучивати жири којим председава глумица и редитељка Меги Џиленхол. Док Венецијански фестивал улази у своју завршницу, ова два филма остају у центру пажње, не само због својих уметничких квалитета, већ и због снажних људских прича које стоје иза њиховог стварања, подсећајући публику на моћ филма да истовремено преиспитује свет и слави живот.