Отворена 83. Мостра – Златни лав за Клунија, 21 филм у трци за главну награду
Доделом Златног лава за животно дело холивудском глумцу Џорџу Клунију и премијером новог филма редитеља Денија Бојла „Мастило“, отворен је 83. филмски фестивал у Венецији. За престижну награду Златни лав такмичи се 21 филм.
Црвени тепих, политичке поруке, велики аутори. Венецијанска Мостра доноси филмове независних редитеља уз велики број холивудских звезда, али релативно мало филмова иза којих стоје велики студији или стриминг платформе.
Овогодишња селекција потврђује идеју филма као изузетног средства за разумевање света у којем живимо.
Међутим, од 21 филма који се такмичи за Златног лава само један је режирала жена, а председница овогодишњег жирија Меги Џиленхол ту неравнотежу назвала је доказом системског проблема.
„Мислим да је женама много теже да осигурају финансирање за филмове. Такође, да ли је могуће да се теме о којима жене, због свог другачијег искуства живота желе да снимају филмове, не сматрају увек високом уметношћу? Ко одлучује шта је добро, ко одлучује шта је вредно? Долазим овде са питањем зашто је тако мало жена међу редитељима у главној конкуренцији“, упитала је председница жирија.
Фестивал је отворио биографски филм Мастило Британца Денија Бојла, који прати успон медијског тајкуна Руперта Мардока и његову куповину британског листа Сан 1969. године.
Приповеда о томе како је лист трансформисан у популистички таблоид и како је борба за тираж почела да мења британско новинарство.
„Новинарство је један од кључних стубова сваке цивилизације. То је сасвим очигледно, јер међу тим људима - а ту има много различитих појединаца - постоје они који говоре истину у лице. А опасност која долази од технолошких гиганата и њихове вештачке интелигенције јесте у томе што би они могли да замене новинарство. Могли би да имају новинара са вештачком интелигенцијом који је много ефикаснији, знатно јефтинији и тако даље. Али, хоће ли тај новинар – вештачка интелигенција говорити истину оној сили која га је створила?“, каже британски редитељ.
Уз филмове неких од најзначајнијих светских редитеља данашњице, међу којима су Мартин Мекдона, Флориан Зелер, Вернер Херцог и Нани Морети, Кореда Хироказу, у Венецији ће бити приказани и филмови наших филмских стваралаца.
Јелена Максимовић је прва редитељка из Србије која ће, након Соје Јовановић и њеног филма Орлови рано лете, после 60 година представити дугометражни играни филм на Мостри, у програму Хоризонти.
Реч је о остварењу До краја дана. Дебитантско остварење Бориса Хаџије и Ходе Тахери Садим своју руку у врт имаће светску премијеру у такмичарском програму Дани аутора, а ту је и мањинска српска копродукција Балканика италијанског редитеља Николе Сорчинелија.
