„Жетва“ отвара ране које још нису зацељене: Прича о истини, притисцима и снази уметности

Жетва доноси причу инспирисану истинитим догађајима и судбинама људи чији су животи заувек промењени ратним страдањима. Филм је отворио питање да ли уметност има снагу да исправи оно што правда није успела. Аутор романа Српско срце Јованово Веселин Џелетовић говорио је за РТС  о настанку приче, филмској адаптацији и борби да истина допре до света

Аутор истиче да прича није настала као роман, већ као снажан лични доживљај: „Прво је настала поема, што је јединствен случај – па тек онда роман и филм. Све је проистекло из сусрета са човеком 2004. године“, објашњава Џелетовић. Како каже, тај сусрет га је дубоко потресао и подстакао да у кратком времену напише дело које ће касније постати основа за ширу причу.

Роман прати судбину немачког барона коме је трансплантирано срце Србина са Косова и Метохије. Према речима аутора, управо је лична исповест тог човека била кључна. „Када је сазнао чије срце носи, кренуо је да тражи породицу. Оно што је доживео тамо променило му је живот“, наводи Џелетовић.

Од личне приче до глобалне теме

Како објашњава, тек годинама касније, након међународних извештаја о трговини органима, постало му је јасно колико је тема о којој пише заправо широка и тешка. „Тада сам схватио размере свега и колико је људи страдало у тим страхотама“, каже Џелетовић.

Посебно упечатљив део приче односи се на тренутак када барон сусреће дете човека чије срце носи. „Он је рекао да је у том тренутку имао осећај као да ће му срце искочити – да ли је то било препознавање или нешто друго, никада нећемо сазнати“, додао је аутор.

Ипак, пут од књиге до филма није био лак. Према његовим речима, продукцију су пратили бројни притисци. „Поједини глумци су одустали јер су сматрали да нису угрожене само каријере, већ и животи“, истиче писац.

Упркос томе, филм је завршен и приказује се у биоскопима, али се, како тврди аутор, суочава и са покушајима дискредитације. Посебно издваја организовано оцењивање на сајтовима где се, како наводи, дају најниже оцене од стране оних који филм нису ни гледали.

„Нису случајно кренули да дају најниже оцене. То раде организовано, јер је циљ да се спречи да филм заживи широм света“, тврди Џелетовић.

Ипак, реакције публике, како каже, остају снажне и позитивне. „До сада нисам добио ниједан негативан коментар од гледалаца“, додаје.

Аутор верује да је управо уметност најјаче средство у борби за истину. „Овај роман и филм говоре више од све дипломатије света, јер у њима нема ни мржње, ни политике, већ само истина“, наглашава Џелетовић.

На крају, поручује да је прича настала у име жртава. „У име њих говорим. Зато ово не може да се заустави – јер њихов глас мора да се чује".