Шведска гаси екране у учионицама – повратак књигама, папиру и оловци подигао прашину у јавности

Шведска има репутацију једног од технолошки најразвијенијих друштава у Европи, захваљујући високом нивоу дигиталних вештина и просперитетној технолошкој стартап сцени.

Лаптопови су постали уобичајени у шведским учионицама крајем 2000-их и почетком 2010-их. До 2015. године, према званичним подацима, око 80 одсто ученика у државним средњим школама имало је индивидуални приступ дигиталном уређају.

Обавезна употреба таблета у предшколским установама укључена је у наставни план и програм 2019. године, као део мисије претходне владе коју су предводили социјалдемократе да припреми чак и најмлађу децу за све дигиталнији радни и приватни живот.

Заокрет нове власти – „од екрана до фасцикле“

Али тренутна десничарска коалиција, која је дошла на власт 2022. године, усмерава наставу у другом правцу.

„Заправо покушавамо да се решимо екрана колико год је то могуће“, наводи Јоар Форсел, портпарол за образовање Либералне странке чији је лидер министар просвете Шведске.

„Са вишим узрастом у школи, можда ћете их користити мало више, али са нижим узрастом, или у школи, мислим да уопште не би требало да користимо екране.“

Влада је често користила слоган „från skärm till pärm“, што звучи привлачно на шведском, а преводи се као „од екрана до фасцикле“.

Тврди се да часови без екрана стварају боље услове за децу да се концентришу и развију своје вештине писања и читања.

Нове мере: без таблета и мобилних телефона

Од 2025. године, предшколске установе више нису обавезне да користе дигиталне алате, а таблети се не дају деци млађој од две године.

Касније ове године ступа на снагу забрана мобилних телефона у школама – чак и у образовне сврхе.

Школама је већ додељено више од 2,1 милијарде круна (200 милиона долара) у виду грантова за улагање у уџбенике и водиче за наставнике. Нови наставни план и програм, осмишљен да спроведе учење засновано на уџбеницима, требало би да буде објављен 2028. године.

„Читање правих књига и писање на правом папиру, и бројање са правим бројевима на правом папиру, много је боље ако желите да деца стекну знање које им је потребно“, тврди Форсел.

Истраживања упозоравају на утицај екрана

Промена у приступу уследила је након консултација 2023. године у којима су учествовали академски истраживачи, наставне организације, јавне агенције и општине.

„Повећана је свест о поремећајима које технологија изазива у учионицама“, каже др Сисела Натли, неуролог, сарадница Каролинског института у Стокхолму.

Натли каже да ученици губе концентрацију гледајући шта друга деца раде на уређајима. Такође указује на све већи број међународних истраживања која показују да читање на дигиталним уређајима отежава обраду информација и да интензивно коришћење екрана може утицати на развој мозга млађих ученика.

Пад резултата на ПИСА тестирањима

Влада се нада да ће повратак традиционалнијим методама наставе помоћи у побољшању позиције Шведске на ПИСА ранг листи. Некада међу најбољима, Шведска је нагло опала 2012. године, а након кратког опоравка поново бележи пад у математици и читању 2022. године.

Иако је и даље мало изнад просека за земље ОЕЦД-а, резултати у писмености су слабији него у Великој Британији, САД, Данској и Финској. Скоро четвртина ученика не достиже основни ниво разумевања прочитаног.

Извештај ОЕЦД-а указује да ученици имају користи од дигиталних алата, али и да је у учионицама присутно много ометања. Велика употреба уређаја на часовима математике повезана је са слабијим резултатима.

Андреас Шлајхер упозорава да је у Шведској технологија уведена без јасних педагошких циљева.

Привреда страхује од мањка дигиталних вештина

Владина стратегија изазвала је жестоке дебате у пословној заједници.

Извештај индустрије образовне технологије упозорава да би ученици могли бити недовољно припремљени за тржиште рада. 

„Свима су потребне основне дигиталне вештине“, каже Јани Јепесен, наводећи процену ЕУ да ће 90 одсто послова то захтевати. Упозорава и на могући одлив технолошких компанија ако не буде довољно ИТ кадра.

Вештачка интелигенција и ризик од „дигиталног јаза“

Питање је и како укључити вештачку интелигенцију у наставу.

Док влада планира наставу у средњим школама, критичари сматрају да би са тим требало почети раније.

Професорка Линеа Стенлиден упозорава да би у супротном деца из имућнијих породица могла стећи предност и продубити „дигитални јаз“.

Форсел одбацује те критике и истиче да деца прво морају савладати основне вештине. „Људима можете дати могућности које им неједнакост одузима само тако што ћете им пружити одговарајуће образовање.“

С друге стране, Јепесен оцењује да је реч о „популистичком“ приступу и упозорава да се занемарују други проблеми, попут неравномерне расподеле ресурса и наставног кадра, на шта указује и извештај Шведске агенције за образовање.