Филм „Образ“, овенчан наградама на светским фестивалима, стиже у биоскопе широм Србије

Филм „Образ“ Николе Вукчевића, мањинска српска копродукција, после тридесетак фестивала на којима је освојио око двадесет награда, биће премијерно приказан и у Београду. Прича инспирисана приповетком Зувдије Хоџића смештена је на почетак Другог светског рата, говори о моралним вредностима, о искушењу и човечности.

Почетак Другог светског рата. Прогоњени православни дечак чију породицу убија јединица СС Скендербег скровиште проналази у кући Албанца по имену Нур Дока. Његову кућу опкољава иста војска која је убила дечакове родитеље, захтевајући да им се дете преда. Нур Дока се суочава с немогућим избором: да фашистима преда невино дете како би спасао сопствену породицу, или да им се супротстави и доведе у опасност све што воли, у настојању да сачува људскост и древни кодекс бесе.

Филм је инспирсан истинитим догађејем, који је описан у антологијској приповетци Образ: Легенда о Нуру Доки, црногорског академика Зувдије Хоџића.

Редитељ Никола Вукчевић на питање због чега је код њега годинама снажно тињала идеја да екранизујете причу о Нуру Доки, истиче да му је била фасцинантна прича о једном човеку који се одупро „крду“.

„Дакле, дошла је војска његових сународника њему на врата да тражи неко дијете који је у сваком погледу удаљено од њега и вјером, и нацијом, и крвљу. Међутим, његов морални код је био такав да је он одбио. Али на другој страни то његово одбијање је такођер било забрињавајуће за одред војске“, објашњава редитељ.

Филм апострофира особине као што су чојство и јунаштво, одржати дату реч, сачувати образ. Немогуће је отети се питању у току гледања филма да ли су те особине и данас присутне.

„Да, али ја ћу вас подсјетити да у филму макар пола је преиспитивање. Дакле, нико у овом филму није сигуран у своје одговоре. Наши протагонисти на крају буду храбри, али пролазе пут анализе сваке своје одлуке до тих финалних одговора. И рецимо та такозвана сива зона њихове личности ме је јако привлачила“, напомиње Вукчевић.

Образ је приказан на скоро 30 значајних Фестивала и освојио је око 20 награда. За сценарио су награђене Ана Вујадиновић и Мелина Пота, за фотографију Ђорђе Стојиљковић, за главну мушку улогу Едон Ризваноли. Филм је рађен у копродукцији Црне Горе, Србије и Хрватске и након премијере од 19. фебруара је на редовном репертоару домаћих биоскопа.