Читај ми!

„Велика капија“ – прича о непознатом генију, креатору једног од симбола Париза

У оквиру селекције Зима у биоскопу овогодишњег Београд филм фестивала, у МТС Дворани премијерно је приказано остварење „Велика капија“ француског редитеља Стефана Демустијеа. Ова визуелно снажна биографска драма говори о стварању једног од најпознатијих архитектонских симбола модерног Париза и његовом архитекти.

Дански архитекта и професор из Копенхагена Ото фон Шпрекелсен, на међународном конкурсу који је 1983. расписао тадашњи француски председник Франсоа Митеран, неочекивано је одабран да пројектује чувену Велику капију у пословном кварту Ла Дефанс. У Француској је тада био потпуно непознат.

Прича о архитекти почела је као бајка а завршила се као трагедија, каже редитељ Стефан Демустије. Шпрекелсен није дочекао завршетак свог дела, преминуо је две године раније.

„Дански архитекта је био идеалиста, који је веровао у мануелни рад, цртање руком и непосредан додир са материјалима. Он је на неки начин био романтичар који се суочио са стварношћу, политичким и технолошким променама. Та разлика између начина на који је он замислио да реализује пројекат и неопходног коришћења модерне технологије тада, била је за њега погубна“, објашњава редитељ Стефан Демустије.

Кроз процес стварања монументалног здања, филм приказује и стање у друштву 80- их година прошлог века када се више пажње поклањало култури и уметности. Велика капија је у том смислу симболична веза између тог и садашњег времена, каже редитељ. Естетика самог здања директно је диктирала начин на који је филм сниман.

„Можда је највећи изазов био управо сам споменик, који је један од главних ликова у филму. Размишљали смо како да прикажемо читав процес његовог настајања. Зато смо користили фотографије из архива и специјалне ефекте. Морали смо да направимо једну основу у виду декора и на њу подигли споменик“, истакао је Демустије.

Филм Велика капија је након премијере у Кану доживео велики успех у Француској, а Стефан Демустије је у Београду изразио задовољство што прича о „непознатом генију“ коначно добија међународну пажњу коју заслужује.

петак, 06. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом