Пустите да вам дом „подригне“ – колико често и како најбоље проветравати

Иза занимљивог назива крије се озбиљно питање: Да ли ово заиста чини дом здравијим или људи само мењају унутрашње клице за спољашње загађење?

У Немачкој овај тренд мање личи на револуцију, а више на свакодневицу. Lüften – дословно „проветравање“ и Stoßlüften, односно „шок-проветравање“, већ дуго подразумевају да се прозори широм отворе на неколико минута како би свеж ваздух брзо прошао кроз простор, чак и усред зиме. И у Србији је израз „излуфтирати“ одомаћен.

Здравствена логика је једноставна. У затвореном простору ваздух скупља влагу од туширања и кувања, дим и честице од шпорета и свећа, хемикалије из средстава за чишћење и намештаја, као и ситне честице и вирусе које људи избацују.

У претходној студији коју смо спровели моје колеге и ја, открили смо да су многе болести повезане са загађењем ваздуха у затвореном простору. Временом се оне нагомилавају, нарочито у добро изолованим домовима који задржавају топлоту и загађење. Када кућа „подригне“, нагли налет спољашњег ваздуха разблажује ову мешавину и потискује добар део ње напоље.

Ово је посебно важно за инфекције које се преносе ваздухом. Током пандемије ковида, здравствене институције су наглашавале да боља вентилација, укључујући и једноставно отварање прозора – може смањити ризик од заразе вирусом у затвореном простору.

У једној студији спроведеној у учионици, отварање свих прозора и врата смањило је ниво угљен-диоксида за око 60 одсто и смањило симулирано „вирусно оптерећење“ за више од 97 одсто током осмочасовног дана, чиме је зона са већим ризиком од инфекције сведена на око 15 одсто просторије.

Кућни љубимци удишу исти ваздух и могу бити рани показатељи проблема. Ветеринарске студије повезују лош ваздух у затвореном простору са иритацијом плућа код паса и мачака, нарочито близу пода где се честице таложе.

Мењање устајалог за загађен ваздух

Али спољашњи ваздух није увек чист. Ситне честице из фабричких димова или саобраћаја, као и гасови попут азот-диоксида, оштећују срце, плућа и мозак и данас се сматрају главним узроцима болести и преране смрти. У многим градовима већина финих честица унутар домова и школа заправо долази споља и продире кроз пукотине, вентилационе отворе и, наравно, отворене прозоре.

Место где живите обликује ту размену. Домови у близини прометних главних саобраћајница или аутопутева обично имају више нивое честица повезаних са саобраћајем и азот-диоксида у затвореном простору, нарочито када се отварају прозори окренути ка путу.

Студија у школама у центру града показала је да што је школа ближа главним путевима, то су виши нивои саобраћајних ПМ2.5 честица, азот-диоксида и црног угљеника измерени у учионицама.

То значи да широм отварање прозора окренутих ка путу у време шпица може унети налет издувних гасова, прашине од гума и кочница баш када је загађење саобраћаја на врхунцу. За људе са астмом, срчаним болестима или хроничним плућним проблемима, то додатно загађење може поништити део здравствених користи боље вентилације.

Слика је другачија у зеленијим и мирнијим подручјима. Када су школе и домови окружени већим бројем стабала и зелених површина и удаљенији од главних саобраћајница, нивои честица повезаних са саобраћајем у затвореном простору обично су нижи. Вегетација може помоћи у филтрирању неких честица из ваздуха и разбијању облака загађења са оближњих путева.

Право време за „подригивање“

Важно је и време. У многим градовима загађење спољашњег ваздуха највише је током јутарњих и вечерњих шпицева, а ниже касно ноћу или средином дана. Кратки налети „подригивања куће“ ван тих врхунаца или непосредно после кише, која привремено може испрати део честица из ваздуха, могу понудити бољи баланс између контроле инфекција и изложености загађењу.

Лош ваздух у затвореном простору не погађа само плућа. Студије повезују више нивое финих честица и угљен-диоксида са слабијом концентрацијом, споријим размишљањем и повећаним ризиком од анксиозности и депресије. Загушљив дом тихо нагриза расположење и менталну оштрину свих који у њему бораве.

Начин на који се проветрава утиче и на комфор и на рачуне за струју. Немачки стил Stoßlüften, где се сви прозори потпуно отворе на кратко време, брзо мења ваздух, али не хлади зидове и намештај колико остављање малог прозора отвореног цео дан. Попречна вентилација – отварање прозора на супротним странама дома – обично још брже помера ваздух.

Лечење изазване лошим ваздухом у затвореном простору може годишње коштати хиљаде евра за лекове и болничко лечење – доживотно оптерећење након постављања дијагнозе. Отварање прозора на пет минута зими губи тек неколико динара у топлоти. Свеж ваздух данас бољи је од огромних медицинских трошкова сутра, поручују доктори.

За већину домаћинстава могућ је практичан средњи пут. Проветравање је корисно када се ради у кратким интервалима, ван времена густог саобраћаја и на странама дома окренутим ка мирнијим улицама или зеленим површинама.

Дакле, тренд са друштвених мрежа има смисла, чак и ако назив изазива осмех. Дом који се никада не „подригује“ вероватно има више загађења у затвореном простору и веће нагомилавање издахнутог ваздуха, нарочито током сезоне вируса.