„Култура Срба у Хрватској" – Никита Миливојевић наставља своје путовање кроз далматински крш

У другој епизоди документарне серије „Култура Срба у Хрватској“, Никита Миливојевић наставља причу о далматинским Србима и обилази кулу Ћулина у месту Зечево где је по предању погубљен Вук Мандушић. Затим кроз далматински крш стиже до питомог Равног Котара. Обилази обновљену кулу ускока Јанковић Стојана где је Владан Десница написао познати роман „Прољеће Ивана Галеба“.

Путовање кроз љути крш и камен Далмације Никита Миливојевић наставља кроз постојбину Вука Мандушића и Јанковић Стојана и причу о ускоцима.

„Ускоци су Морлаци. Животно подручје им је динарски простор, дакле, пола Балкана. А на млетачким мапама се залеђе Задра и Шибеника понегдје назива Морлакија, и то углавном у каснијим картама, а становништво, без обзира на вјеру, у архивској грађи се назива Морлацима. Е, сад, оно се ипак између себе делило на православне и католике, на ришћане и кршћане, на Кркаће и Латине, на Бодуле и Влаје, на Рашче и Буњевце. Фактички, та подјела се стварала по линији конфесије“, објашњава у серији историчар уметности Милорад Савић.

У Кули Јанковић Стојана данас је музеј, а некада је у њој живео и стварао Владан Десница, који је добар део свог књижевног рада посветио разумевању посебног далматинског метналитета.

„Имам утисак да постоји нешто као константа кад размишљате о Далмацији и том крају. То је непрестана, вековна борба да се преживи и да се опстане. То је ужасно тежак живот. И увек сте били негде коме да се приклоните између три велике империје, између Турака, Аустријанаца, Млетака. С ким у савез, ко вам нуди нешто, ко вам мање, ко вам више нуди. То је живот како опстати и сачувати се“, напомиње редитељ Никита Миливојевић, аутор серије.

У дугој епизоди серијала Култура Срба у Хрватској, биће речи и о далматинским сеобама, сусрету Наполеона и једног далматинског архиепископа, сталној борби за једнакост, црквеним рекливијама и најстаријем далматинском манастиру Крупи.