Култура Срба у Хрватској – утицај српске заједнице на развој Загреба

Прича о загребачким Србима испричана је у ходу – од Трга Бана Јелачића, главним градским улицама, па до Горњег града. У архитектури значајнијих загребачких споменика и зграда уткано је и културно-историјско наслеђе нашег народа.

„Прва станица је, парадоксално, гробље Мирогој, где су у аркадама сахрањивани угледни Загрепчани, између осталих и представници православне заједнице која се развијала крајем 18. и почетком 19. века и то су били углавном трговци, чиновници, свештеници, официри и тако даље“, наводи Тамара Барачков, уредница емисије Култура Срба у Хрватској.

Међу њима и чланови породице Јурковић, једини Србин градоначелник Загреба Стефан Врабчевић, најстарија загребачка православна породица Малин. Наум Малин један је од заслужних за подизање споменика Бану Јелачићу, на истом тргу на коме су угледни српски трговци градили куће.

Историчар Чедомир Вишњић истиче да се крајем 19. века стварају основни институционални облици који су били важни за ту заједницу и који ће ту заједницу, на неки начин, представљати и уобличавати у њеном златном периоду.

„Српско певачко друштво оснива се 1887. године. То је апсолутно прва аутономна под националним именом културна институција загребачких Срба“, каже Вишњић.

„До Првог светског рата ту је формирана већ једна јака, стабилна култура која никада није искључива, то је занимљиво. Она је увјек у најдубљој вези, не може се рећи са матичном културом, јер је до тада српска култура у Загребу већ матична. Она ниоткуд није дошла након толико стољећа, дакле“, нагласио је Ђорђе Матић, сценариста емисије.

Кућа Богдана Медаковића, скулптура Симеона Роксандића и Преобажењска црква на Прерадовићевом тргу, само су неке од тачака загребачког језгра и сведоци присуства и утицаја загребачких Срба.