„Линија живота“ посвећена је свима који нису доживели свој сан

Суровост рата у средишту је Линије живота, а она гледаоца путем аутентичних цртежа и покретних слика, заједно са својим главним јунаком, који је маштом и уметношћу победио смрт и постао први апстрактни сликар у бившој Југославији, води у нацистички логор Маутхаузен. 

Као сведок из непосредне близине, Милош Бајић је бележио доказе и сцене ужаса које му нису давале мира, онако како је једино знао – ликовном експресијом. Цртеже је крио у празној боци противпожарног апарата.

„Филм говори о 11 милиона убијених људи у логорима за време Другог светског рата, који нису доживели свој сан, нису доживели своју животну причу. Милош то јесте, и овај филм јесте управо посвећен и онима који то нису доживели и људима који су прошли пакао. Филм је посвећен људима који су били у тој линији живота и смрти у концентрационом логору где је свакога дана претила смрт“, испричао је редитељ Дарко Бајић.

У филм су уткани и одломци из филмова снимљених на супер осам милиметарској филмској траци.

„Милош је волео филм и купио је једну јапанску камеру. Једног тренутка када сам ја имао десетак година, снимили смо први заједнички филм – и то је био први експериментални филм у коме су играли његови студенти и његове слике. Ја сам некако покушао да пронађем ту линију филма која ће говорити о сликарској линији његовог сликарства које је започело у Маутхаузену, а завршило се у Космосу“, рекао је Бајић.

Серија цртежа Милоша Бајића „Маутхаузен“, као и документарни филм Линија живота, остају трајно сведочанство из визуре уметника – о страдању и злочинима у нацистичким концентрационим логорима у Другом светском рату.