„Кад сване дан“, уз заборав прошлости нема ни будућности

Пре три године на Старом сајмишту у Београду, Паскаљевић је снимио филм на месту где су нацисти током Другог светског рата тадашње здање једног од најлепших сајмова у Европи претворили у концентрациони логор „Семлин“.

Кроз данашњи живот и трагање за страдалим родитељима главног јунака филма Кад сване дан (игра га Мустафа Надаревић), преплићу се слике холокауста, на месту које је данас необележено, оронуло, заборављено.

„Шест и по хиљада наших људи у то време је најстравичнији начин страдало овде. И ово је једно од значајних места холокауста у Европи. Нажалост, од Тита па надаље до дана данашњег све власти обећавају да ће овде бити музеј који ће служити генерацијама да се подсете на то страшно време, јер не треба заборавити да је овде још 15.000 антифашиста касније страдало“, каже Горан Паскаљевић.

Од светске премијере у Торонту где је приказан у најугледнијој селекцији Великани филмске уметности, дубок, елоквентан, дирљив Паскаљевићев филм, покреће емоције од оних тихих суздржаних до најстраственијих.

„Овај филм не лаже. Снимљен је ту на овом простору такав какав јесте никакве интервнеције у сценографији нису постојале. Носи ту јаку емоцију, којих не треба више да се стидимо. Надам се да ће и наши гледаоци после овог приказивања вечерас на телевизији осетити неку од тих емоција које су и сви странци осетили“, рекао је Паскаљевић.

Док прати одисеју остарелог професора музике, филм елегантно и непретенциозно преплиће сећања и садашне тренутке, стварне догађаје из живота сценаристе Филипа Давида и фикцију, подсећајући да уз заборав прошлости, нема ни будућности.