Изложба у библиотеци САНУ поводом 150 година од рођења песника Милана Ракића

У обновљеном простору Библиотеке Српске академије наука и уметности постављена је камерна изложба поводом 150 година од рођења песника, дипломате и академика Милана Ракића. Камерне изложбе се постављају поводом јубилеја српских академика. Изложба посвећена Милану Ракићу је деведесета у низу, отворена је за посетиоце радним данима.

Књижевник, дипломата, академик, Милан Ракић, био је велики поштровалац француских песника симболиста и француске културе. По завршетку школовања у Паризу, постаје дипломата српске па југословенске владе. Из збирке Академијине библиотеке изложене су збирке поезије, а из фототеке – фотографије.

„Ту су његове прве збирке. Он је своје прве песме објавио у Српском књижевном гласнику 1902. године, а затим за живота објавио је четири збирке. Као што се зна, он није пуно написао пошто је био перфекциониста, и то је негде око 60 песама, и 4 збирке које наши посетиоци могу видети овде су обујављене за његова живота“, рекла је Сања Петровић, ауторка камерне изложбе.

Искрена песма, Очајна песма, Симонида, На Гази-местану, Јефимија, Долап, најпознатије су Ракићеве песме.

„Изложен је француски превод његове песме Јефимија, објављена у Француским аналима, а коју је превео академик Миодраг Ибровац. Ту је такође примерак песама који је припадао Владимиру Назору, а библиотеци САНУ је поклонио Војислав Грол, који је био сестрић академика Ракића. Ту су и антологијски избори као и друге да кажем збирке које су објављиване у годинама након његове смрти све до данашњег дана“, истакла је ауторка изложбе.

„Углавном се водимо идејом да кренемо од онога што су прво објављивали, и прво написали. Тако да ако је у питању начник онда први објављени научни рад, а ако су у питању уметници, онда прво објављено дело, у овом случају песма или збирка поезије“, рекла је Сања Петровић, ауторка камерне изложбе.

У време Великог рата Милан Ракић је био саветник посланстава у Букурешту, Стокхолму и Копенхагену. Између два светска рата уследела су посланства у Софији и Риму. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 18. фебруара 1922,. а редовни 12. фебруара 1934. године. Тако је и овај фебруар посвећен Ракићевом стваралаштву.