„Смрдљива бајка“, повратак Жарка Лаушевића на велико платно

Иако за бескућнике нису резервисани снови, Мирослав Момчиловић им је посветио бајку. Људима без наде, у апокалиптичном окружењу шахтова и напуштених фабрика, отпорнима на животне недаће, утонулима у депресију и алкохолизам, догађа се љубав. А то што им је потребнија од хране и воде, мелодраму „Смрдљива бајка“ и чини бајколиком.

„Ја мислим да вредни људи у нашем народу већ дуго живе у некој врсти егзила и миграције, да су у другом плану, да су у шахтовима. Желећи да унесем дозу оптимизма у ту ситуацију и то како се осећају моји суграђани, направио сам метафору о бескућницима и бајци“, објаснио је Момчиловић.

Антихероје ове приче Мому и Ему, два потпуно огољена, понижена, осуђена, одбачена јунака у потрази за нежношћу али и самоискупљењем, аутентично, са пуно емпатије, играју Јелена Ђокић и Жарко Лаушевић.

Осећања која су га тиштила током живота у егзилу, глумца су подстакла да прихвати улогу бескућника.

„На први поглед ми је деловало као да нема ово неке сличности са мојом неком животном причом, са мојим карактером. Можда сам се преварио. Радећи на свему томе испало је да се приближавам и себи и ономе што јесам, јер сви смо ми на неки начин кућа поред пута“, истакао је Лаушевић.

„Јесте ово мелодрама са комичним елементима, али мислим да је осим те љубави мени базична спирала целог филма буђење људскости, буђење човека у човеку“, сматра Јелена Ђокић.

Поред бајколике љубави Смрдљива бајка има и шири, социјални аспект. Указује на пад вредности, на заборављене људе који постоје поред нас, али и подсећа да смо изгубили осећај за давање и бригу о другима.