Последњи грчки сликар филмских плаката

Димитриоу има 80 година, ради сам и зна да су дани његовог посла одбројани - његова лева рука благо дрхти због почетка Паркинсонове болести, преноси Танјуг.

Али Димитриоу, који је преживео нацистичку окупацију Грчке, одлучан је да настави усамљену борбу против дигиталних филмских плаката. За њега, то је уметност која истински долази из срца.

Више од 65 година, ситни уметник са беретком осликавао је сва велика имена филма, али је на неке обраћао посебно пажњу.

„Оне које волим лепо цртам. Оне које не волим не цртам лепо“, рекао је Димитриоу АФП-у и додао: „На пример, Клинта Иствуда сам нацртао 50 пута. Ако затворим очи сада, могу да нацртам Клинта Иствуда“.

Током 1960-их када су филм и биоскопи били на врхунцу популарности у Грчкој, Димитриоу је недељно радио и по 10 плаката. Сада, само један биоскоп у Атини - „Атинаион“ се држи ове традиције.

„Сликарство је медиј који чини све интимнијим у добу када је све постало пластично“, каже сувласница биоскопа Вирџинија Аксиоти. „Ламинирани билборди су нешто што се користи један дан и онда баци. То није наш менталитет, ми волимо традицију, волимо да негујемо везе између уметности.“

„За мене, музика, сликарство, плес и филм су једно“, рекла је Аксиоти.

Рођен у радничкој породици 1935. Димитриоу је шегртовао код чешког мајстора филмских плаката и касније је развио сопствени стил. На врхунцу каријере имао је два асистента а и супруга му је помагала како би за туце биоскопа у Атини могли да испоруче по плакат дневно.

Данас, за једну наруџбину су му потребна три дана. Тренутно ради на плакату за Фантастичну четворку која у биоскопе стиже на лето, а завршио је плакат за Cumbeline са Итаном Хоуком и Милом Јововић.

Пролазници који данас прођу испред „Атинаиона“ у ужурбаном центру Атине ретко када обрате пажњу на плакате, али то није био случај пре неколико деценија када су филмски плакати будили страсти.

„Почетком 1960-их направио сам ризични плакат за то време, са глумицом у бикинију. Власник биоскопа ме је звао да се пожали да се група бесних харпија окупила испред биоскопа. Морао сам да дођем са четкицама и бојама и мало покријем даму“, испричао је Димитриоу.

Неколико година касније догодило се супротно - Димитриоу је позван да „разоткрије“ Софију Лорен јер је процењено да јој је попрсје било превише покривено.

„Када сам сишао са мердевина, неколико мушкараца се окупило да аплаудирају“, испричао је.

Дете трауматичне нацистичке окупације Атине у Другом светском рату, када је на хиљаде умрло, Димитриоу се и даље сећа глади. „Мајка је стално говорила да ће јој деца умрети.“

Попут већине деце његовог доба, попео би се на дрво како би гледао филмове у биоскопу на отвореном.

Једне ноћи, запослени у биоскопу су га повукли са дрвета и пао је у двориште биоскопа, а та прича је касније доспела и у италијански класик „Синема парадизо“.

„То је била моја прилика. Кинооператер ми је понудио да гледам филмове бесплатно ако му помогнем. Касније, менаџер биоскопа је видео неке моје скице и рекао ми да одем негде на обуку“, испричао је Димитриоу.

Сликар каже да је одлучан да се и даље бави својом уметношћу.

„Осећам да увек могу боље“, рекао је.

Али, Димитриоу више не иде у биоскоп. Каже да му недостаје време када су се људи дотеривали за биоскоп, а касније налазили у фоајеу на пићу у паузи филма.