Шест случајева вируса Западног Нила у Србији; како деловати превентивно

Епидемиолог др Драгана Плавша објаснила је који симптоми захтевају јављање лекару и како се заштитити од убода комараца.

„Кроз епидемиолошки надзор над грозницом Западног Нила ми углавном детектујемо неуроинвазивна обољења, и због тога је то шест оболелих особа. Међутим, грозница Западног Нила најчешће је асимптоматска инфекција“, рекла је Плавша.

Већина особа које се инфицирају вирусом након убода зараженог комарца, како је навела, нема никакве симптоме.

Један мањи број заражених развија симптоме који су карактеристични и за друге вирусне инфекције – температуру, главобољу, малаксалост, болове у мишићима и зглобовима.

Заражени комарац се, међутим, не може препознати голим оком.

„Апсолутно нико од нас не може, чак и особе које се баве комарцима, у смислу, голим оком не могу да распознају да ли је неки комарац заражен. То се утврђује специфичним методама. Врши се узорковање и тестирање“, објаснила је Плавша.

Сам изглед убода такође није показатељ да ли је комарац био заражен вирусом Западног Нила.

„Што се тиче самог изгледа убода, он апсолутно није знак. Исти је код било ког убода“, навела је гошћа Београдске хронике.

Код већине заражених који развију симптоме, они остају неспецифични и могу да прођу сами од себе. Према речима др Плавше, симптоме развије око 20 одсто укупног броја инфицираних, док осталих 80 одсто нема апсолутно никакве симптоме.

„Врло неспецифично, оно што прележимо код било које друге вирусне инфекције у кући. Тако се дешава и код грознице Западног Нила“, рекла је Плавша.

Како је објаснила, код вируса Западног Нила нема цурења носа и болова у грлу, али се могу јавити температура, болови у мишићима и зглобовима, малаксалост и други неспецифични симптоми вирусне инфекције.

Неуролошки симптоми су знак за јављање лекару

Посебан опрез потребан је уколико се симптоми продубљују и развија се тежи, неуроинвазивни облик болести.

„Знак да се треба јавити лекару, особа се осећа јако лоше, има изражене главобоље“, рекла је Плавша.

Уколико се развија менингитис, односно упала можданих овојница, може се јавити болан и укочен врат. Могуће је и нагло повраћање.

У случају развоја енцефалитиса, односно запаљења мозга, могу се јавити и други неуролошки симптоми, пре свега дезоријентисаност, поремећаји свести и нестабилан ход.

„То се појављује постепено, али то се не развија данима. То се у неколико дана развије“, објаснила је Плавша.

Према њеним речима, болест најчешће почиње температуром и неспецифичним симптомима, а затим се током неколико дана симптоми продубљују. Температура не пада или главобоље постају интензивније. „Особе не треба да игноришу те неуролошке симптоме апсолутно“, нагласила је Плавша.

Када је реч о ризичним групама, већи ризик од развоја неуроинвазивног обољења и компликација имају особе старије од 80 година, али и особе старије од 50 година које имају друга хронична обољења и стања, односно поремећен имунолошки статус.

Ипак, како је истакла др Плавша, неуроинвазивни облик обољења може да развије било ко, чак и потпуно здрава особа.

Она је истакла да нема разлога за панику, јер неуроинвазивно обољење и компликације нису чести, иако се могу догодити.

„На нашој територији имамо комарце који могу да пренесу грозницу Западног Нила. Ти комарци су заражени, али нису сви заражени. Због тога треба да постоји само опрез“, рекла је Плавша.

Опрез, пре свега, подразумева заштиту од убода комараца. Према њеним речима, на отворене делове коже треба наносити репеленте, а препоручује се и ношење лаганије одеће дугих рукава и ногавица како би кожа била заштићена од убода.

Постоје и мере заштите које грађани могу да примене у својим двориштима, као и у становима и другим затвореним просторима.

Током топлих дана препоручује се коришћење клима-уређаја, а посебно је важно коришћење комарника, нарочито за особе које живе поред река, мочварног земљишта, паркова или шума.

„Они посебно треба да се, ако већ немају, увек пред сезону припреме, да обезбеде те мреже на прозорима, да их користе, да просто спрече улазак комараца у станове и куће“, навела је Плавша.

Како је објаснила, комарци који преносе грозницу Западног Нила називају се кућни комарци и често улазе у домове. Због тога чињеница да особа није боравила напољу не значи да није могла да буде изложена убоду.

Када је реч о тренутном броју оболелих, др Плавша је навела да шест регистрованих случајева није алармантан број за Србију.

„Ово што тренутно имамо, шест регистрованих случајева, то није алармантан број за нашу земљу“, рекла је Плавша. Она је подсетила да је Србија имала епидемијске године 2013. и 2018. године, када је број регистрованих случајева током истог периода био знатно већи.

„То се повремено дешава. Међутим, то није ова година“, закључила је др Плавша.