Грозница Западног Нила – лето је на прагу, шта треба да знамо

У Београду је актуелан медицински случај у коме је двадесетпетогодишња Александра Микић после уједа комарца зараженог вирусом Западног Нила завршила у коми, која је трајала 50 дана и из које се пробудила потпуно непокретна. Сада чека на одлазак на лечење у Турску, где ће покушати да јој врате основне физичке функције руку и ногу.

Колико може бити опасан, наизглед безазлен убод комарца, објасниле су гошће Јутарњег програма РТС-а, др Славица Марис, епидемиолошкиња у Градском заводу за јавно здравље, која је начелница Јединице за заразне болести, а путем видео линка професорка докторка Александра Игњатовић Ћупина, руководилац Центра и Лабораторије за медицинску и ветеринарску ентомологију Пољопривредног факултета у Новом Саду.

У прошлој години забележено је више од 60 случајева оболевања од грознице изазване вирусом Западног Нила, за последњих петнаестаг година било је више од 100 смртних исхода.

„Ово је уобичајен број оболелих када су у питању неепидемијске године. Ми смо од првог случаја 2012. сваке године регистровали оболевање. Имали смо 2013. велику епидемију, затим 2018. па 2022. Некако на четири-пет година долази та епидемијска. У Београду смо прошле године имали 23 случаја оболевања од грознице западног Нила и нажалост два смртна исхода", наводи др Славица Марис.

Шта се дешава када нас убоде заражени комарац

Када нас убоде заражени комарац, у око 80 одсто случајева се дешава да немамо апсолутно никакве симптоме болести, додаје др Марис. Имунитет одреагје и не знамо да смо се заразили. Код преосталих 20 одсто заражених се јавља блага клиничка слика са симптомима сличним грипу. Грозница Западног Нила се јавља у летњим месецима, пик је јул и август месец.

„Али имамо јако мали проценат, мање од један одсто, тачније 1 на 150 инфицираних, када се може јавити тежа форма ове болести, такозвана неуроинвазивна форма, када су захваћене мождане овојнице и мозак и може се јавити запаљење. Тада је озбиљнија клиничка слика. Јавља се интензивнија главобоља, укочен врат, јавља се тупост, дезориентација, невољни покрети па и кома и парализа мишића“, објашњава докторка.

Шта је превенција, како да се заштитимо?

У 2013. и 2018.години Србија је била прва у Европи по броју оболелих од грознице Западног Нила. Одакле код нас толико заражених комараца и како да препознамо ујед зараженог комарца?

„Вирус западног Нила је пореклом из Африке, а Србија и Балканско полуострво се налазе на једној од главних рута миграторних птица. А птице су заправо главни резервоари у којима се вирус умножава и онда обични домаћи комарци који су вектори, који се хранио на зараженим птицама и потом убоду човека преносе вирус. Срећом, човек је заправо слепа улица и не може да пренесе вирус другој особи“, објашњава проф. др Александра Игњатовић Ћупина .

Професорка додаје да у принципу ми као лаици можемо да разликујемо обичног комарца у односу на тиграстог азијског или речног комарца због окер-браонкасте боје. Али ако постоји велики број комараца, најбоље је позвати стручњаке како би идентификовали о којој се врсти ради.

„То код нас ради Лабораторија за медицинску и ветеринарску ентомологију у Београду, то ради Завод за биофизику и медицинску екологију. Суштина је да је пик ових комараца током лета, и потребно је време да би се регистровали први случајеви оболевања код људи. Мада ова врста са овим глобалним отопљавањем постаје активна све раније, тако да има сасвим другачију биологију у односу на речне комарце који се развијају речним сливовима и који су сада проблем у Београду након изливања Саве“, напомиње професорка.

Како бисмо се заштитили од комараца гошће Јутарњег програма препоручују да стављамо комарнике преко прозора и врата како бисмо предупредили њихов улазак у затворене просторе. Пошто су најактивнији ноћу, треба носити одећу са дугим рукавима и користити репеленте.