Да ли ултрапрерађену храну треба регулисати као цигарете?
Научници одавно упозоравају на опасности ултрапрерађене хране по здравље, а сада тврде да је таква храна дизајнирана по узору на цигарете, да ствара зависност и захтевају једнако строго законско регулисање.
Истраживачи са Харварда, Универзитета Мичиген и Универзитета Дјук закључују да су многи ултрапрерађени производи – попут газираних безалкохолних пића, чипса, кекса и слаткиша – индустријски осмишљени тако да подстичу компулзивно конзумирање.
Према наводима из студије, објављене у часопису Milbank Quarterly, ови производи су „високо инжењерски обликовани и хедонистички оптимизовани“, по принципима који су деценијама развијани у дуванској индустрији.
Аутори тврде да је прехрамбена индустрија преузела кључне технике дуванске индустрије: прецизно дозирање шећера, масти и соли, комбиновано са текстуром и аромама које максимално стимулишу центре задовољства у мозгу. Циљ није ситост, већ поновна и прекомерна потрошња.
Због тога научници препоручују сличан регулаторни приступ какав се данас примењује на дуван – укључујући јасније означавање производа, веће порезе, ограничења доступности у школама и здравственим установама, као и строга ограничења маркетинга, посебно оног усмереног на децу.
За разлику од дувана, храна је неопходна за живот – што, према ауторима регулисање законом чини хитнијим. „У савременом систему снабдевања храном готово је немогуће потпуно избећи ултрапрерађену храну“, наводи се у студији.
Шта је ултрапрерађена храна?
Иако не постоји јединствена глобална дефиниција, ултрапрерађеном храном се углавном сматрају производи који пролазе кроз више фаза индустријске обраде и садрже бројне додатке – од емулгатора и конзерванса до вештачких арома и боја. У ту категорију спадају газирана пића, слаткиши, грицкалице, готова јела, месне прерађевине, намази, али и поједине замене за месо и индустријски муслији.
Таква исхрана је обично богата калоријама, шећером, сољу и засићеним мастима, а сиромашна влакнима, протеинима, витаминима и минералима.
Студије показују да ултрапрерађена храна све више замењује природну храну и свеже припремљене оброке: у развијеним земљама чини чак око половине свих унесених калорија, али све више је тако и у мање развијеним деловима света.
УНИЦЕФ: спасити децу од нездраве хране
Последице све већег коришћења ултрапрерађене хране највидљивије су код деце и младих. У свом најновијем Извештају о исхрани деце, УНИЦЕФ упозорава да деца широм света одрастају у окружењу у којем су стално изложена јефтиној и агресивно рекламираној ултрапрерађеној храни и заслађеним пићима – нарочито путем дигиталних канала – док је здрава храна често недоступна или прескупа.
Према подацима УНИЦЕФ-а, у свету први пут има више гојазне него потхрањене деце и младих. Око 20 одсто деце и адолесцената узраста од пет до 19 година има вишак килограма (391 милион), док је 9,4 одсто – односно око 188 милиона – гојазно. Истовремено, потхрањено је 9,2 одсто деце и младих.
УНИЦЕФ прави јасну разлику између вишка килограма и гојазности, наглашавајући да гојазност представља тежи и здравствено ризичнији облик.
Организација наводи снажне доказе да је висок унос ултрапрерађене хране код деце повезан не само са гојазношћу, већ и са лошијим квалитетом исхране, недостатком микронутријената и проблемима са зубима, менталним здрављем, као и са повећаним ризиком од дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних и других хроничних болести касније у животу.
Због тога УНИЦЕФ препоручује забрану нездраве хране у школама – пре свега ултрапрерађених производа – строжу регулацију маркетинга, обавезно означавање и опорезивање нездравих производа, већу доступност локално произведене здраве хране, као политичку заштиту од утицаја прехрамбене индустрије.
Коментари