Геометрија (облик) мозга може да указује на будуће проблеме са менталним здрављем

Идеја је да губљење памћења, што на крају доводи до деменције такође може променити структуру и облик мозга, а праћење ових промена могло би бити релативно једноставан начин за рано откривање деменције.

Ова нова открића дело су истраживача са Универзитета Калифорније, Ирвин (UC Irvine) и Универзитета Ла Лагуна у Шпанији, и она се надовезују на оно што већ знамо о томе како се мозак природно смањује како старимо.

„Већина студија о старењу мозга фокусира се на то колико се ткива губи у различитим регионима“, каже неуронаучник Нилс Јансен са Универзитета Ла Лагуна.

„Оно што смо открили је да се укупни облик мозга мења на систематске начине, а те промене су уско повезане са тим да ли неко показује когнитивно оштећење“, додао је.

Тим је анализирао 2.603 МРИ снимка мозга људи старости од 30 до 97 година, пратећи структурне и промене у облику, мапирајући их у односу на резултате когнитивних тестова учесника.

Истраживачи су открили да проширења и контракције у облику мозга повезане са старењем нису биле равномерно присутне у свим регионима мозга, а код људи који су доживели одређени ниво когнитивног пада, неравномерност је била уочљивија.

На пример, показало се да се делови мозга према потиљку смањују са годинама, а посебно код оних који су постигли ниже резултате на тестовима способности расуђивања. Биће потребно много више података да би се прецизније утврдили ови односи, али ова студија сугерише да постоје.

Истраживачи претпостављају да кључно средиште меморије, названо енторинални кортекс, може бити под притиском због промена облика повезаних са старењем – а то је исти регион где се штетни протеини повезани са Алцхајмеровом болешћу обично почињу акумулирати.

„Ово би могло да помогне у објашњењу зашто је енторинални кортекс нулта тачка патологије Алцхајмерове болести“, каже неуронаучник Мајкл Јаса са Универзитета Калифорније у Ирвину. „Ако се старећи, мозак постепено помера на начин који стиска тај крхки регион, то може бити право окружење за настанак оштећења. Разумевање тог процеса нам даје потпуно нови начин размишљања о механизмима Алцхајмерове болести и могућности раног откривања“, додао је Јаса.

Више скенирања мозга и прецизнија мерења ће помоћи у даљем напретку овог истраживања. Тим жели да истражи зашто се нека подручја мозга могу ширити са годинама и како се то односи на когницију.

Закључак истраживача је да није само запремина мозга важна за здравље и старење, већ и тродимензионални облик мозга – органа који је састављен од многих различитих региона који раде заједно како би наш ум остао оштар и активан.

„Тек почињемо да откривамо како геометрија мозга обликује болести. Али ово истраживање показује да су одговори које тражимо  на видику – у облику самог мозга“, наводе истраживачи.

Истраживање је објављено у часопису Nature Communications.