Један од узрока деменције може бити и конзумирање црвеног меса

Алцхајмерова болест је најчешћи облик деменције, а „подмукле" промене у мозгу које на крају доведу до ње могу почети две деценије пре него што се појаве симптоми болести.

Друга врста је васкуларна деменција, када срчана обољења или мале повреде главе ометају проток крви у мозгу. Неки људи имају више проблема, па се дешава да васкуларни поремећаји поспешују симптоме Алцхајмерове болести.

„Старење као главни ризик није гаранција да ће неко развити деменцију“, упозорио је специјалиста за Алцхајмерову болест Универзитета у Мајамију, др Џејмс Галвин.

Према досадашњим студијама процена је да ће око 14 одсто мушкараца и 23 одсто жена развити неки облик деменције током свог живота.

Закључак је да животни ризик од деменције након 55. године износи 35 одсто за мушкарце и 48 одсто за жене, које генерално живе дуже од мушкараца, што је главни разлог за ту разлику.

Прерађено црвено месо повезано је са бројним здравственим проблемима. У студији објављеној у часопису Неуролоџи, професор у медицинској школи Харварда, др Данијел Ванг, закључује да људи који једу много прерађеног црвеног меса имају 14 одсто већи ризик од развоја деменције.

Постоји теорија је да прерађено месо, због високог садржаја засићених масти и натријума, може повећати ризик од дијабетеса и срчаних обољења, тако што подиже крвни притисак штетећи мозгу.

Друга теорија се заснива на чињеници да нека од једињења која тело производи када разграђује прерађено црвено месо могу повећати ризик од деменције. Нитрити који се налазе у прерађеном црвеном месу могу оштетити ДНК и мождане ћелије.

„Савет је да ограничите унос црвеног меса“, каже Ванг. „Ако чак и мало смањите унос, то ће вам донети когнитивне здравствене предности. Ако то урадите раније, онда још боље", додаје.

Очекује се да ће око милион Американаца годишње развити деменцију до 2060. године, што је отприлике двоструко више од тренутног стања, закључили су истраживачи.

Могуће је смањити ризик од деменције

Постоје фактори ризика на које људи не могу да контролишу, укључујући старост, као и наслеђен  ген APOE4, који повећава шансе за Алцхајмерову болест у позним годинама живота.

Људи могу покушати да спрече, или барем одложе, здравствене проблеме који доприносе каснијој деменцији.

Један од савета је да се носи кацига приликом вожње бицикла, јер поновљене или тешке повреде мозга услед незгода повећавају ризик од деменције.

„Оно што је добро за ваше срце, добро је и за ваш мозак“, додао је др Галвин из Мајамија. Он подстиче људе да вежбају, воде рачуна да не постану гојазни, и да контролишу крвни притисак, шећер у крви и холестерол.

„Висок крвни притисак може да поремети проток крви у мозгу, што је ризик, колико за васкуларну деменцију, толико и за појаву Алцхајмерове болести. Слично томе, висок шећер у крви код лоше контролисаног дијабетеса повезан је са когнитивним падом и штетном упалом у мозгу“, истиче Галвин.

Поручује да је важно да останемо активни у сваком смислу. Такође апелује на људе да купе слушне апарате, ако старост доведе до губитка слуха, што подстиче друштвену ангажованост.