Читај ми!

Немачка флота на дну Дунава – извлачење олупина код Прахова у пуном јеку

После више од осам деценија на дну Дунава, потопљени немачки бродови код Прахова постепено се извлаче. Радови укључују рониоце, деминере и сложену механизацију, уз строге безбедносне мере, а план је да се до краја 2027. године уклоне сва пловила. Тиме ће се значајно проширити пловни пут и убрзати речни саобраћај.

Годину дана од почетка извлачења потопљених немачких бродова на Дунаву код Прахова, радови напредују, али остају један од најсложенијих и најризичнијих подухвата у области водног саобраћаја.

Реч је о олупинама које су потопљене након Другог светског рата, када су немачке снаге, у немогућности да своју флоту проведу кроз Ђердапску клисуру, потопиле бродове на једној од најужих и најбржих деоница Дунава.

Вршилац дужности помоћника министра за водни саобраћај и безбедност пловидбе Владимир Баталовић истиче да је посао изузетно захтеван: „Свакако јако комплексан посао, мислим и грађевински, али са аспекта безбедности је јако, јако комплексан“, наглашава Баталовић.

Највећи изазов представља опасан терет који се налази у потопљеним бродовима.

„С обзиром на то да је тамо опасан терет, постоје мине, неексплодирана убојна средства, а овај морамо да водимо рачуна о безбедности, што нам је овде приоритет“, додаје.

До сада је, према његовим речима, уклоњено седам пловила, док је уклањање осмог у припреми, а чекају се и повољни услови за ту врсту операције. Радови у великој мери зависе од природних услова.

„Прво хидролошки, што се тиче дубине воде, температуре. Увек је боље да се ради у летњим месецима“, објашњава он, додајући да тренутни услови често отежавају рад рониоцима.

Сам процес уклањања изузетно је сложен и одвија се у више фаза. „Прво треба лоцирати пловило, онда послати рониоце да виде да ли има тих неексплодираних убојних средстава, онда деминери врше свој део посла. Када се то заврши, онда се тек приступа уклањању“, истиче Баталовић.

Постоји више начина уклањања олупина – од извлачења целог брода, преко сечења и делимичног уклањања, парцијалног вађења, до премештања на већу дубину.

Тренутно је пловни пут на том делу Дунава значајно сужен, што представља додатни изазов за речни саобраћај. Када се сви бродови уклоне, пловидба ће бити значајно унапређена.

„Имаћемо пловни пут у пуном капацитету, што ће значити брже и безбедније пре свега пловидбу“, наглашава Баталовић.

Строга правила без претицања

Да је реч о захтевној деоници, потврђују и капетани који њоме плове.

„Деоница је врло захтевна и није пријатна за пловидбу пошто је сужен пловни пут, нарочито кад је водостај низак“, каже капетан Петар Ђорђевић и додаје да су правила строга: „Нема мимоилажења и нема претицања, тако да се мора сачекати брод који је низводни".

У процес уклањања укључен је велики број стручњака, десетине људи су у послу, а најризичнији део посла обављају рониоци и деминери. „То је оно што носи највећу, највећу ризик у овом послу“, наглашава Баталовић.

Према плану, до 2027. године требало би да буду уклоњена сва 21 пловила, након чега следи уређење речног дна. За ову годину планирано је уклањање још неколико бродова, најмање седам. Иако опасност постоји, Баталовић додаје да до сада није било инцидената.

Уклањање олупина код Прахова тако представља дугорочан, али кључан корак ка безбеднијој и ефикаснијој пловидби једном од најважнијих европских река.

среда, 08. април 2026.
12° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом