Мексички уметници протестују због плана да се ремек-дела Фриде Кало пошаљу у Шпанију

Једна од најважнијих колекција мексичке уметности 20. века на свету, која укључује дела Фриде Кало и Дијега Ривере, биће пребачена у Шпанију у складу са споразумом са Банком Сантандер, што је изазвало негодовање мексичке културне заједнице, пише британски Гардијан.

Скоро 400 културних делатника потписало је отворено писмо позивајући мексичку владу да детаљније објасни шта споразум значи за ремек-дела, посебно за дела Фриде Кало, која је мексичка држава прогласила „уметничким спомеником“.

„То је веома озбиљно питање“, рекао је Франсиско Берзунза, историчар и један од осам особа које су објавиле отворено писмо. „Фрида Кало је најважнија уметница у историји наше земље и лакше је видети њен рад ван земље него у самом Мексику.“

У питању је 160 дела из Колекције Гелман, преименоване у Гелман Сантандер колекцију. Првобитно у власништву колекционара Жака и Наташе Гелман, слике, скице и фотографије је купила мексичка породица Замбрано 2023. године.

Осим дела Фриде Кало и Дијега Ривере, колекција садржи радове Руфина Тамаја, Хосеа Клементеа Ороска, Марије Искјердо и Давида Алфара Сикеироса, као и избор мексичких фотографија.

Према споразуму са Банком Сантандер, колекција, која је тренутно изложена у Мексику први пут после скоро 20 година, вратиће се у Шпанију овог лета где ће постати темељ новог културног центра банке, Фаро Сантандер.

Од бриге за дела од националног значаја до негодовања дела јавности

Приликом објављивања споразума у ​​јануару, представници банке навели су да ће банка бити „одговорна за конзервацију, истраживање и излагање“ колекције. Међутим, двосмисленост објаве, у којој није наведено колико дуго ће дела остати у Шпанији, изазвала је бригу уметника и љубитеља уметности.

Забринутост се претворила у негодовање када је директор центра Фаро Сантандер, Данијел Вега Перез де Арлусеа, рекао за Ел Паис да је закон који регулише дела „флексибилан“ и да ће колекција имати „стално присуство“ у новом културном центру.

Чланови мексичке културне заједнице страхују да споразум подразумева да се дела можда никада неће вратити у Мексико и кажу да је закон недвосмислен када је у питању ово национално благо.

Габријела Москеда, кустос и један од првих потписника писма, наводи је да је важећи закон веома заштитнички настројен према делима поменуте колекције, посебно према онима која су означена као национални споменици уметности. „Закон их види као дела од значајне вредности за мексички идентитет и историју мексичке уметности“, нагласила је кустоскиња Москеда.

Спор се посебно односи на дела Фриде Кало, која су добила статус „споменика уметности“ 1984. године. Тада је Председничким декретом јасно наведено да њено дело може напустити Мексико само привремено и да је Национални институт за ликовне уметности и књижевност (Inbal) одговоран за „репатријацију“ свих дела која се налазе у приватним колекцијама у иностранству.

Уметници, кустоси и други на мексичкој културној сцени кажу да је Inbal, који поседује само четири од око 150 Фридиних дела, споразумом са Банком Сантандер урадио управо супротно.

„Овај декрет је био посебно усмерен на то да закључа приватне колекције. Да би се осигурало да дела неће напустити земљу или бити расута. Зато га тако снажно бранимо“, објашњава Франсиско Берзунза.

Као одговор на негодовање дела јавности, председница Мексика, Клаудија Шејнбаум, рекла је: „Наша жеља је да (колекција) остане у Мексику“. Министарка културе, Клаудија Куријел де Иказа нагласила је да је колекција мексичка, да није продата већ да само привремено одлази. Министарка је прецизирала да ће се уметничка дела вратити у Мексико 2028. године.

Банка Сантандер је издала саопштење у којем наглашава да споразум „ни под којим околностима не подразумева ни аквизицију колекције нити њено трајно уклањање из Мексика“ и да ће се дела „вратити у Мексико на крају периода привременог извоза“.

Уговор о условима под којим колекција напушта Мексико – двосмислен?

Али припадници културне заједнице у Мексику и даље су негодују. Кажу да је споразум потписан између Националног института за ликовне уметности и књижевност и Банке Сантандер двосмислен и превише иде у корист шпанској банци.

Уговор између две институције, у који је британски Гардијан имао увид, наводи да ће, иако је извоз „привремен“, центар Фаро Сантандер бити задужен за колекцију „у било ком тренутку“ између јуна 2026. и 30. септембра 2030. године, што је „рок који се може продужити обостраним споразумом кроз продужење садашњег уговора“.

Берзунза каже да би, у случају да дела не буду враћена у земљу, фундаментални део опуса ове уметнице, и њене историје, био изгубљен.

„Фрида Кало је, на крају крајева, најважнија мексичка уметница у историји. Ова дела су фундаментална за причање њене приче и фундаментална су за разумевање нашег идентитета као Мексиканаца“, поручио је историчар Франсиско Берзунза.