Пењачи, ватрогасци, заштитна опрема: Шта је све укључено у припреме за новогодишњи ватромет

Два месеца је тим стручњака припремао компликован пројекат под радним називом „Ватромет у Београду у новогодишњој ноћи".

„Од 20. децембра смо већ увелико били на кули Београд где смо имали 173 позиције које су монтиране од 20. до 20. спрата. Четири тима пењача су то монтирала. Укупно неких 17.000 пиротехничких средстава и светлосних ефеката било је небу у тих осам и по минута, и уз то још 1.000 дронова по први пут са којих су испаљивани ватромети”, каже Давид Кузмановић, стручњак за пиротехнику.

Некада се сваки ватромет правио и палио ручно, а данас је даљинским управљањем могуће активирати на хиљаде пиротехничких средстава. Ипак, неопходно је водити рачуна о безбедности, па су мост Газела и пловни пут Саве били затворени током пројекције.

„Ми смо имали такозване спотере који су пазили стално како се све одвија, била су ту и ватрогасна возила распоређена свуда. Морамо да имамо сву заштитну опрему – прслуке, ципеле, слушалице, такође статички електрицитет, оно кад вас као удари струја. Кад радите с пиротехником, то може да активира ватромет, зато постоји посебна памучна гардероба која то не може да изазове”, изјавио је Кузмановић.

Кинеска династија Танг направила је први ватромет да би се растерали зли духови.

Некада су то били само звучни ефекти уз понеки бљесак, а данашњи ватромети формирају слике. Аустралија је постала позната по својим новогодишњим ватрометрима и светлосним сликама на небу.

„Ти облици се приказују ласерски, рецимо велика бела ајкула је једна од тих слика. То све траје око 15 минута, и породични ватромет и онај велики у поноћ, и у исто време су на небу и ласери, и ватромети, и дронови”, каже Зоран Субић из Мелбурна.

Технологија је олакшала коришћење ватромета, а могло би се рећи и да су ови данашњи еколошки, јер ништа не пада на тло, већ све сагори изнад земље, а ветар брзо прочисти ваздух.