Зимски блуз – како победити „постпразничну депресију"

Стање познато и као „зимски блуз“ погађа милионе људи широм света. О томе шта изазива „постпразничну депресију“, како је препознати, али и како се са проблемом изборити, за РТС је говорила психолог и психотерапеут Радмила Вулић Бојовић.

„Сезона празника представља неку врсту климакса, и самим тим, после тога долази нешто што зовемо антиклимакс. То је као неки контрапункт ономе што млади данас зову хајп око празника. После тога се враћамо у реалност, свакодневицу и уобичајени ритам, и то за неке људе да буде окидач, и да кажу – Шта сад са овим, опет сам се вратио или вратила на старо… И људима који су осетљиви и рањивији, који су из неког разлога у некој фази живота у којој се можда не осећају као да им прија то где су и како су, они могу да осете последице после празника“, објаснила је Вулић Бојовић.

Додала је да се то стање манифестује осећањем напетости, туге, нелагоде и склоношћу ка повлачењу. Уколико то стање траје недељу, две, у питању је каже, нормални процес, али ако све то потраје дуже, и ако се продубљује, онда саветује неку врсту стручне помоћи.

Цео тај процес је индивидуалан. За почетак, ваљало би, каже Вулић Бојовић, немати нереална очекивања: „ Нова година – нова ја, то није баш најбољи приступ“.

„Мислим да сваком дану треба приступати тако као да је сваки дан посебно важан и да је то дан у коме би требало за себе да урадимо највише што можемо, да себе заштитимо од неких ствари, да себе охрабримо, да се усудимо да урадимо неке ствари, и онда је сваки дан малтене као Нова година“, изјавила је психолог и психотерапеут Радмила Вулић Бојовић.

Каже да људи који постављају нереалне циљеве поводом доласка нове године најрањивији, и да је боља стратегија за остваривање циљева „дан по дан“.

Посебно осетљива категорија у периоду новогодишњих празника су људи који су у некој врсти породичне кризе, или су изгубили блиску особу.

„На њих би требало обратити можда мало више пажње. Наравно да имају право да буду тужни. Поготово у тој првој години после губитака знају да буду врло осетљиви јер нека рутина, нешто што нас је радовало, веселило, нешто што смо делили са неким, више просто није ту. Нема замене, има само нових пракси, нових рутина. Вреди уложити неко време и енергију и остварити, осмислити неке нове рутине које ће нам помоћи да упркос томе што смо у осетљивом периоду, прођемо кроз те празнике и да, са сећањем на оне које смо изгубили, и са радовањем везано за тренутке које смо имали заједно, прођемо кроз празнични период“, истакла је гошћа Дневника.

Јануар се сматра најдужим и најдепресивнијим месецом у години. Постоје и тврдње да је трећи понедељак у јануару најдепресивнији дан у години.

„Људи се јако истроше за празнике, то је та еуфорија и онда то некако спласне, новчаници се потпуно испразне, и онда се чека да прође јануар не би ли се неки нови циклус залунфао, тако да је врло важно водити рачуна о томе. Празници – да, наравно да их треба обележити, прославити и радовати се пре свега моментима које можемо да проведемо са драгим људима, али треба водити рачуна о томе да се живот наставља и после празника“, рекла је Вулић Бојовић.