Динар прославља свој рођендан – која новчаница данас вреди шаку дуката, а која ни пет пара

На данашњи дан 1873. године у Србији је уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца: дуката, форинти, талира.

Нумизматичар Жељко Јелић открио је која новчаница данас вреди шаку дуката, а која ни пет пaра. Прва папирна новчаница од 100 динара издата у Србији вреди „шаку дуката“.

„Та новчаница је вредна, јер је прва наша новчаница која је издата у папиру. Много је вредела и приликом њеног издавања, а и народ је имао поверења у папир, па је одмах ту новчаницу на шалтеру банке мењао за злато“, изјавио је Јелић, који додаје да се процењује да је сачувано свега десет примерака таквих новчаница.

Та новчаница недавно је продата и на аукција у Америци. „Један примерак је продат за 16,5 хиљада долара, али то није крајња цена. На ту цену иде још провизија аукционе куће, порез, тако да то изађе око 20 хиљада долара“, објашњава Јелић.

На питање колика је вредност новчанице била у време издавања, Јелић каже да је плата гувернера била 100 динара.

Објашњава да је на данашњи дан, 1873. донесен закон о увођењу сребрног динара, али да је он фактички ушао у промет 1875. године

„Као рођендан данашњег динара узима се 12. децембар“, додаје.

За новчаницу која не вреди „ни пет пара“ наводи ону са 11 нула, односно оне које су биле издаване за време инфлације.

„Данас се она може наћи за 2 до 3 евра. Јако је јефтина, штампана је у великом тиражу, више изгледа као куриозитет. Њена вредност је занемарљива“, закључује нумизматичар Жељко Јелић, који већ 20 година сакупља новчанице.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.