Izdaleka spokojno, izbliza aktivnije nego inače – zašto Sunce zbunjuje naučnike

„Nismo mislili da će Sunce biti tako aktivno u ovom konkretnom ciklusu,  zapažanja su potpuno suprotna“, rekao je Endru Džerard, direktor Centra za solarno-zemaljska istraživanja na Tehnološkom institutu u Nju Džersiju. Solarni ciklusi se obično dešavaju svakih 11 godina. Za to vreme, Sunce oscilira od minimalne do maksimalne aktivnosti, pri čemu maksimalna aktivnost dostiže vrhunac u sredini ciklusa.

Poslednji solarni ciklus je bio od 2008. do 2019. Sada smo u sredini jednog takvog solarnog ciklusa.

Pojačana solarna magnetna aktivnost koja raste u poslednjih nekoliko godina, toliko je jaka da guši energiju iz dubine Sunca, sprečavajući je da dopre do površine. To uzrokuje hladnije džepove na solarnoj površini koji se pojavljuju kao tamne mrlje, poznate kao sunčeve pege.

Naučnici poput Džerarda mogu da dobiju predstavu o nivoima solarne aktivnosti prebrojavanjem sunčevih pega. Njihov broj je dostigao rekordne vrednosti u poslednjih godinu dana, što zbunjuje istraživače.

Rekordni broj sunčevih pega

Ranije ovog meseca, promatranja su otkrila 299 sunčevih pega koje su se pojavile u roku od 24 sata – što je najviši dnevni broj sunčevih pega u periodu od 22 godine. Praćenje sunčevih pega je važno, jer su one pokazne tačke za moćne solarne baklje iks-klase i masivne erupcije koje se nazivaju i izbacivanje koronalne mase.

Izbacivanje koronalne mase može predstavljati pretnju za Zemlju, uzrokujući probleme sa radio-vezama, nestanak električne mreže, ometanje GPS navigacija, pa čak i padove satelita, sa čime već imamo iskustva.

Inače, neće sve sunčeve pege ukazivati na erupciju, a i kada se dese, ne predstavljaju sve erupcije oaveznu pretnju, jer bi mogle promašiti Zemlju, rekao je Aleks Džejms, solarni fizičar sa Univerzitskog koledža u Londonu.

Ipak, mogućnost računanja ciklusa omogućava nam da predvidimo solarne oluje na vreme, i važno je polje tekućih istraživanja jer bi nam moglo dati više vremena za pripremu, rekao je Džejms.

Sunčeve baklje (eksplozije) iks-klase i izbacivanja koronalne mase su predivni za gledanje. Ali kada eksplodiraju, bacaju čestice visoke energije u svemir brzinom većom od 1.000 metara u sekundi.

Postoji šansa da te čestice stupe u interakciju sa magnetnim poljem naše planete i gornjim slojem atmosfere, izazivajući geomagnetne oluje a one mogu izazvati prelepu auroru borealis i auroru australis – severno i južno svetlo.

Ali, te visokoenergetske čestice su takođe problematične jer mogu da izazovu velike probleme sa visokofrekventnim emitovanjem radio-signala i veza na koje se oslanjaju vojska, avio-kompanije i GPS sistemi, rekao je Džerard.

Od januara, geomagnetne oluje uzrokovale su nestanke radio-signala na četiri kontinenta: Severnoj i Južnoj Americi, Evropi i Africi.

Takođe, poremećuju se GPS sistemi, nestaje i struja pa se dešavaju i prizemljenja letova, kašnjenja, odlaganja…

Još jedna briga su svemirske letelice. „Ako dođe do izbacivanja koronalne mase, i ako taj materijal dođe do Zemlje, to će povećati gustinu u gornjim slojevima Zemljine atmosfere što može da stvori veći otpor koji potencijalno ruši svemirske letelice", kažu naučnici.

Astronomi su prvi put posmatrali sunčeve pege teleskopima 1610. godine. U isto vreme, Sunce je pravilo neobičan prelaz u produženi period oslabljene aktivnosti. A Keplerove dugo zanemarene skice, jer su bili crteži, a ne teleskopska posmatranja, mogle bi pružiti ključne istorijske uvide.

Nova studija koja rekonstruiše okolnosti tokom kojih je Kepler pravio svoje crteže pojavila se 25. jula u The Astrophysical Journal Letters.

U iščekivanju solarnog maksimuma

U februaru 2022, geomagnetna oluja je doprinela da 38 „Starlink“ satelita nestane sa orbite. Sateliti su bili u nižoj, prelaznoj orbiti i još nisu stigli na konačno odredište, a prošlog maja, najveća geomagnetna oluja koja je stigla do Zemlje u dve decenije – dovela je do pogoršanja usluga „Starlinka“.

Očekuje se da će aktivnost Sunca nastaviti da raste sve dok ne dostigne nivoe aktivnosti, koji naučnici nazivaju solarnim maksimumom.

„Trenutna predviđanja sugerišu da će se solarni maksimum dogoditi u drugoj polovini 2025. godine, ali ćemo sve konkretnije znati, kada se pravi maksimum dogodi, nakon čega aktivnost ponovo počinje da opada“, rekao je Džerard.

Iako se predviđa da će solarni maksimum ovog ciklusa biti jači nego što su naučnici prvobitno predvideli, on „izgleda prilično prosečan u istorijskom kontekstu“, rekao je Metju Ovens, profesor fizike svemira na Univerzitetu Reding.

Činjenica je ipak da smo danas skloniji da brinemo o efektima solarnog maksimuma nego ranije, zbog naše sve veće zavisnosti od satelitske tehnologije, rekao je Džerard.