Сеизмичка померања открила тајне резервоаре воде на Марсу

Марс је прекривен траговима некадашњих пространих водених токова. Али слагалица о томе где је сва та вода отишла када је планета захладнела и опустела и даље није потпуна.

Нова студија нуди потенцијални одговор. Користећи сеизмичке податке од Насине мисије "InSight", откривени су докази који показују да сеизмички таласи успоравају у слоју између 5,4 и осам километара испод површине, што би могло да указује на присуство течне воде на тим дубинама.

Где је сва вода нестала?

Марс није одувек био пустара каква је данас. Пре више милијарди година, реке су изрезбариле долине, а језера и мора светлуцала под зрацима сунца.

Како је Марсово магнетно поље слабило и атмосфера се тањила, већи део воде је нестао – део у свемир, део се замрзао у поларним капама, а део остао заробљен у минералима до данас.

Међутим, испаравање, зармзавање и заробљавање у стенама не може да објасни за целокупну количину воде која се налазила на Црвеној планети. Рачунања су дошла до закључка да количина воде која „фали“ је довољна да покрије планету океаном дубине од 700 до 900 метара.

Једна хипотеза јесте да је вода исцурела дубље у кору. Марс је у својој прошлости претрпео озбиљна метеоритска „бомбардовања“, која су могла да направе пукотине кроз које би вода отекла.

Дубоко испод површине, веће температуре него на површини би одржавале воду у течном стању.

Сеизмички снимак Марсове коре

Насина сонда "InSight“ слетела је на Марс 2018. године како би слушала унутрашњост планете уз помоћ суперосетљивог сеизмометра.

Проучавајући посебну врсту вибрације, научници су открили значајну подземну аномалију – слој између 5,4 и осам километара дубине где су се вибрације кретале спорије.

Овај слој мање брзине кретања таласа су највероватније веома порозне стене испуњене течном водом, попут веома влажног сунђера. Нешто слично као Земљини водоносни слојеви.

Израчунали су да би тај водоносни слој на Марсу могао да садржи довољно воде да покрије планету глобалним океаном дубине од 520 до 780 метара, неколико пута више воде него што се налази у леду на Антарктику.

Ова запремина одговара проценама о Марсовској „недостајећој“ води (710 до 920 метара дубине глобалног океана), након урачунавања губитака у испаравању, леђењу и води заробљеној у минералима.

Метеорити и масоземљотреси

Научници су до открића дошли уз помоћ два удара метеорита 2021. године и једног потреса 2022. године. Ови дигађаји су послали сеизмичке таласе кроз његови кору, слично као када камен упадне у воду.

Сеизмометар на мисији "InSight" регистровао је ове вибрације и искористио их да мапира скривене слојеве у планетарној кори.

Зашто је ово важно

Течна вода је есенцијална за живот каквих га знамо. На Земљи бројни микроби успевају се развијају и живе.

Да ли би слични облици живота, остаци древног марсовског екосистема, могли да се одрже у оваквим подземљним резервоарима.

Вода би могла да послужи и за више и сложеније облике живота – попут будућих људских истраживача. Прерађена би могла да обезбеди пијаћу воду, кисеоник, па и гориво за ракете.

Наравно, бушење километрима дубоко на другој планети је велики изазов. Међутим, други подаци откривају могућност да се близу Марсовог евактора ближе површини налази још зона богатих водом, попут резервоара залеђеног блата у региону Утопија планитија.