Спушта се завеса на Експо у Осаки, српски павиљон посетило више од милион људи

У понедељак, 13. октобра, у јапанском граду Осаки спушта се завеса на Светску изложбу, шестомосечни догађај епских пропорција који садржи мноштво димензија: економску, технолошку, културолошку и технолошку.

На њему се атрактивним павиљоном, који је посетило више од милион људи, представила и наша земља, организатор специјализоване изложбе 2027. у Београду, која је посвећена игри – спорту и музици.

Спори почетак, оптерећен зазирањем и скепсом

Полугодишњи Експо у индустријском и трговачком граду на западу Јапана почео је 13. априла опхрван бројним критикама и негативним гласинама.

Телевизијски коментари, колумне уредника новина и коментари грађана на друштвеним мрежама били су сагласни у виђењу да је реч о још једном колосалном губиташком пројекту, који на први поглед делује привлачно као значајан догађај који може да пружи огромни подстицај локалној привреди и подигне углед земље у међународној заједници, али, у ствари, у пракси проузрокује тешко задуживање локалних влада, које се у крајњој инстанци обија о леђа грађана, пореских обвезника. Причало се о кашњењу у изградњи павиљона, хроничном недостатку радника и материјала, о томе како ће због тога неке познате државе, попут Индије на пример, почети да примају госте тек неколико недеља након отварања Експа.

У Осаки и целом Јапану страховало се да се Светска изложба неће исплатити и дуго говорило о томе како се карте слабо продају, односно да је цифра од око осам милиона улазница које су наводно продате унапред, заправо, највећим делом састоји од карата које су по багателним ценама препуштене школама и компанијама спонзорима за њихове раднике. Међутим, Експо у Осаки не само што је надмашио број од 18 милиона продатих улазница колико је било довољно да се покрију трошкови самог одржавања, већ је и достигао цифру од преко 25 милиона купљених карата и око 28 милиона посетилаца укупно.

Тој почетној анксиозности несумњиво је допринела дуга сенка несрећних Олимпијских игара у Токију, које су због пандемије ковида одложене за годину дана и потом одржане без публике, оставивши за собом велику рупу у државном, градском и буџетима приватних компанија и горки укус у устима грађана – они не само што нису могли да присуствују том планетарном догађају и директно бодре своје миљенике већ ни да се ментално опусте због страха да би бројни страни такмичари, спортске делегације и новинари могли да распале епидемију.

Зато, када је првих дана одржавања Експа средином априла дошло до отказивања апарата читача бар-кодова на улазницама и огромних гужви на капијама у кишним условима, народ и медији су осули паљбу на организаторе, критикујући их не само за пропусте у аутоматизацији већ и за недостатак ресторана и заклона од природних непогода.

Отуд је у првих пар месеци, упркос повољним временским приликама, дневни број посетилаца једва неколико пута прешао 100.000, у граду са близу три милиона становника и који је физички спојен са многим другим урбаним срединама, попут Кјота и Кобеа, у конгломерат од више од 19 милиона становника.

Победа радозналости и жеље за истраживањем

Када се сва та жуч има на уму, сада звучи невероватно да је спарних и влажних летњи месеци, када је температура добрано прелазила 30 степени, вештачко острво Јумешима на којем су смештени павиљони дневно посећивало више од 150.000, па и 200.000 људи.

Не само то, перцепција локалног и другог јапанског становништва толико се променила набоље, да је упркос понекад вишесатном чекању пред појединачним павиљонима, Експо постао тако популаран да су се масе упућивале на место његовог одржавања већ од око пет часова ујутро првим градским возом и стрпљиво чекале до девет сати на отварање пред улазном капијом.

Многи пензионери, ђаци и студенти уживали су у постављеним материјалним приказима страних култура, технолошким демонстрацијама, плесним приредбама и разним другом садржајима посећујући Експо неколико пута – неки од њих су и више од десет пута истраживали његова здања и стазе. Медији су почели да пишу о ограничавању посете, о чињеници да просто физички нема довољно простора да би се дозволио улазак свима који то желе. Почетком овог месеца, дневни број посетилаца са улазницама пробио је и границу од 220.000.

Тако се почетком октобра, десетак дана пред затварање, интернет у Јапану запалио – многи грађани су схватили да неће успети да виде историјски догађај у Осаки или да бар неће успети да обиђу све павиљоне које желе, па се родила иницијатива да се од домаћих организатора затражи да пошаљу петицију Међународном бироу за изложбе (БИЕ) да се одржавање Експа продужи за још неколико недеља.

Када су локалне власти кроз медије одговориле да је тако нешто правно и логистички немогуће, јер оне са Међународним бироом за изложбе имају јасан споразум у којем су прецизирани дани одржавања, као и хиљаде уговора са грађевинцима, спонзорима и угоститељима које би било немогуће све обновити, на друштвеним мрежама је почела да кружи идеја да се онда уместо аутентичних страних павиљона испуњених званицама и експонатима бар на извесно време оставе њихове празне зграде уз неколико функционалних павиљона домаћих компанија, како би они који уопште нису посетили Светску изложбу могли макар да, као у музеју на отвореном, виде неке од грађевина или предмета који су били коришћени за њено одржавање.

Добитак за све

Грозница јапанских грађана за крупним међународним догађајима који обилују бојама, укусима и мирисима, захватила је и лепи, маштовити српски павиљон, који је тематски био подређен представљању Експа у Београду. Он је својом поставком на тему игре као магнет привлачио родитеље с децом и пленио сјајним рестораном у приземљу. У њему су домаћи кувари, иначе специјализовани за јапанску кухињу, успели да мајсторски овладају српским рецептима и да преукусним ћевапима, питама са сиром и месом, те соковима од брескве и јабуке и српским винима вежу јапанске посетиоце за наш павиљон.

А он је послужио као острво Србије у Јапану, упориште које не само што је функционисало тако да шири поруку о београдском Експу и позиве јапанске и друге стране посетиоце изложбе у Осаки у нашу престоницу већ је деловао и као уточиште за одржавање културних манифестација и инвестиционих семинара, као поприште такмичења јапанских студената у знању српског језика, али и простор за вођење високе дипломатије, будући да су га приликом свог боравка у Земљи излазећег сунца посетили и председник Александар Вучић и читав шпалир владиних министара.

Иако у почетку контроверзна, Светска изложба у Осаки се својим јапанским домаћинима исплатила у сваком погледу – као извор новца и мотор привредног развоја, ризница културе, стециште информација и инкубатор престижа.

Она се исплатила и нашој земљи – и као медиј за ширење знања и свести међу јапанском публиком о Србији и као инструмент промоције Експа 2027. у Београду. Учешће на њој било је изузетно корисно и стога што је она послужила као велика учионица за прикупљање искустава и организационих решења применљивих на крупним и сложеним међународним догађајима.