ЕУ одлаже одлуку о отварању кластера 3 – напредак Србије препознат, али недовољан

Одлагање одлуке уследило је након што је дебата унутар ЕУ током новембра и децембра показала  да међу земљама чланицама нема неопходног консензуса о отварању кластера 3.

Закључци председништва ЕУ које је данас подржало 26 земаља подсећају на оцену Европске комисије да је Србија технички спремна за отварање преговарачког кластера 3 о конкуренцији и инклузивном расту, али истичу да ће се Савет ЕУ накнадно "вратити овој теми", без прецизирања када би то могло да се деси.

"Савет ЕУ ће се вратити питању отварања кластера 3 у складу с преговарачким оквиром, посебно наглашавајући потребу за даљим напретком Србије у области владавине права и нормализације односа с Косовом, што ће и убудуће одређивати ​​укупни темпо приступних преговора", стоји у закључцима.

Савет министара општих и европских послова није усвојио редовне годишње закључке о проширењу због противљења Мађарске да се у тексту нађе и снажна подршка чланству Украјине у ЕУ.

У одсуству консензуса, усвојени су "закључци председавања", иза којих је стало 26 земаља, изјавила Мари Бјере, министарка за Европу Данске, која тренутно председава ЕУ.

Четири године од последњег отварања кластера

Последњи пут Србија је у преговорима са ЕУ отворила један кластер пре четири године, у децембру 2021.

Иако је по оцени Европске комисије кластер 3 технички спреман још од тада, већи број земаља, међу којима су скандинавске и балтичке земље, Холандија, Немачка, Белгија и друге земље и даље блокира отварање.

Дипломатски извори наводе да се ове државе чланице позивају на лоше резултате Србије у владавини права, нормализацији односа са Приштином и однос са Русијом. На листи замерки је и оцена о анти-ЕУ наративу власти и изостанак реакције на инцидент у Бањској.

Да би одговорила на критике, Србија је крајем прошле године обећала листу реформи у свом такозваном нон пејперу: избор новог Савета РЕМ-а, закон о јединственом бирачком списку, усвајање закона о медијима и енергетици и многе друге мере.

Годину дана касније, добар део тих корака је испуњен, али многе земље оцењују да то не одражава "суштински напредак".

С друге стране, према дипломатским изворима, Европска комисија заузела је став да треба уважити чињеницу да су неки реформски кораци учињени и отворити кластер 3. Такав став су у дебати заступале и Француска, Италија, Шпанија, Грчка, Мађарска и Словачка.

Међутим, Данска као председавајућа ЕУ ни у једном тренутку није ставила отварање кластера 3 на агенду Савета ЕУ, оцењујући да у овом тренутку за то постоји неопходна подршка.

Уместо тога, у оквиру расправе о закључцима о проширењу, земље чланице су усаглашавале компромисну формулацију којом ће ово питање бити одложено за неку другу прилику, наводе извори у Бриселу.

Фокус на реформе о владавини права

У закључцима председавања ЕУ наводи се и да Србија треба значајно да убрза реформе у области владавине права и доследно примени усвојене законе о медијима и јединственом бирачком списку,

ЕУ позива на ублажавање тензија и "дубоке поларизације" у српском друштву, жали због назадовања у области слободе изражавања и медија и позива на конкретне и опипљиве реформе у области владавине права.

Од Београда и Приштине се очекује да у потпуности примене Споразум о путу ка нормализацији и анекс о имплементацији, договорен у Охриду 2023. године.

У тексту се поздравља чињеница да европска интеграција остаје стратешки интерес Србије, али очекује од Београда да то докаже "на речима и делима".