Таковска 10: Трамп и Харис – дебата пред финиш трке за Белу кућу

У Филаделфији се у ноћи између уторка и среде (око три ујутру по средње-европском времену) одржава друга, односно, прва дебата председничких кандидата на америчким изборима, у зависности како се рачуна. Формално прва, одржана је крајем јуна и учествовали су Доналд Трамп и Џо Бајден, којем је тај наступ запечатио кампању. Дебата 10. септембра уговорена је као друга од две између Бајдена и Трампа, али је у међувремену уместо актуелног председника Демократска странка за кандидата изабрала потпредседницу Камалу Харис.

Саветник премијера Србије и политички аналитичар Предраг Рајић каже у "Таковској 10" да су избори далеко, за два месеца (5. новембра), да би били одлучени у предстојећој дебати. 

"Огроман је период и може свашта да се промени. Само погледајмо шта се све десило током лета, атентат на Доналда Трампа, рецимо. То је била тема која би обележила читаву годину, а сада је трајала само седам дана", примећује Рајић. 

Напомиње и да према његовим сазнањима, грубо речено, око 45 одсто људи верује да је Трамп идеалан председник САД, док исто тако 45 процената Американаца верује да је бољи избор Камала Харис.

"Дебата ће значити за око 10 одсто неопредељених, око којих се кандидати и боре. На њих дебате могу да утичу. Тако да ће, у овом контексту, дебате бити значајне", истиче политички аналитичар у "Таковској 10". 

Милош Вукелић са Факултета политичких наука (ФПН) наводи да не може да замисли да ће после дебате бити јасног победника. 

"Остало је још два месеца кампање која се одвија 24 часа, седам дана у недељи. Вести трају до седам дана, и у том смислу, дебата не може да одлучи било шта", наглашава Вукелић. 

Истраживач са ФПН-а сматра да од учинка у дебати може бити значајно да ли ће бити још неких расправа двоје председничких кандидата до новембарских избора.

"Али, историјски је преседан да због дебате неко испадне из председничке трке, као што је био случај са Бајденом. Касно је за нове промене", анализира Вукелић. 

Са друге стране, извршни директор Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) Бојан Клачар каже да дебата може кандидатима да донесе боље резултате у анкетама, уколико буду спремни да мало више ризикују у наступу. 

"Више него што је уобичајено", сумира Клачар. 

Личности кандидата или поље политике

Ипак, Бојан Клачар наводи да је важно и питање да ли ће се кандидати фокусирати на политички терен или истицање позитивних и негативних црта личности – својих и ривалских.

"Судећи како се припремао тим Камале Харис, она ће вероватно покушати  да говори о њеним политикама, јер истраживања јавног мњења показују да гласачи нису видели њен печат у том пољу", истиче Клачар. 

Извршни директор ЦеСид-а истиче да је Трамп познатији као вешт дебатер, који игра на карту личности.

"То му је у прошлости доносило много, али ми се чини да је исувише инсистирао на личности, што није ново, али ми си чини да је изгубио замајац који је добио после атентата. Мислим да ће и он сада покушати да остави лични моменат иза себе", анализира Клачар. 

Политички аналитичар Предраг Рајић каже да би Трампа саветовао да буде оштар, доминантан, али не и агресиван.

"Да, на неки начин, понови епизоду са Хилари Клинтон", истиче Рајић. 

Напомиње и да ће, Камала Харис покушати да игра на карту политике.

"Међутим, она има веома шаролику коалицију коју мора да окупи око себе у Демократској странци. Републиканци су у том смислу доста хомогенији. Поготово у колебљивим државама, попут Мичигена. Уз то, Трамп ју је већ окарактерисао као комунисткињу и другарицу. Не бих се чудио да му Камала узврати. Не може да победи у конвенционалној дебати, иако је и она вешта у дебатама", примећује Рајић.

Милош Вукелић такође прогнозира да ће Камала Харис потенцирати на представљању њеног програма, јер је по томе непозната.

"Покушаће да изађе из шињела средњег мишљења или позиције левичарке. Она је покушала у последње време да преокрене кампању", каже Вукелић. 

Најава једне расправе – како би могла да изгледа дебата

Предраг Рајић сматра да Трамп више није тако жустар као 2016. године, иако су оба кандидата веома оштра у расправи.

"Сада уместо Хилари Клинтон има Камалу Харис која има харизму. Она може да обезбеди да неко у њу поверује, да се са њом саосећа, што је јако важно, да се публика идентификује са кандидатима", каже Рајић.

Милош Вукелић сматра да би прво питање у расправи вероватно могло да буде, као и у случјау претходне дебате, инфлација.

"То је питање број један у америчком друштву. Како у будућности контролисати инфлацију. Затим, питање абортуса, јер је то једно од кључних питања које дели кандидате и област око које се базирају културни ратови у Америци", закључује Вукелић. 

Када је реч о спољној политици, Предраг Рајић сматра да се поставља питање да ли ће она бити важна ставка предстојеће дебате – пре свега питање ратова у Украјини и у Појасу Газе, као и ситуација са Кином.

"Мислим да су позиције јасне и када је реч о Украјини, и када је у питању Израел. Ту су позиције САД јасне ко год да је председник", сматра Рајић.

Бојан Клачар је истакао као интересантну и полемику око подршке Владимира Путина Камали Харис.

"Моја је теза да чак сам негде склонији утиску да Владимиру Путину одговора демократска администрација. Свакако, он је Камали Харис учинио медвеђу услугу и ако ју је подржао и ако је био ироничан", каже Клачар.

Медији и крупни капитал

Предраг Рајић истиче да је интересантно како су амерички медији који су били наклоњенији Демократској странци, попут Њујорк тајмса или Си-Ен-Ен-а водили агресивнију кампању против Џозефа Бајдена.

"На последњем митингу који је он држао, још увек као кандидат, Бајден је поменуо ова два медија у негативном контексту, што смо први пут видели у кампањи демократа. Велику улгоу играју и интернет медији", каже Рајић.

Истиче да, када је реч о крупном капиталу и својеврсној вези милијардера са кандидатима, попут сарадње Илона Маска и Доналда Трампа, да је крупни капитал већински још увек на страни демократа.

"Ако погледамо листу донатора, тај је однос још увек два према један, ако не и више. Само што ти милијардери који финансирају њену кампању нису тако бучни и видљиви као што је Илон Маск", примећује Рајић.

Милош Вукелић сматра да је Трамп био чувен по то томе што је истицао како скупља мале донације и да користи свој капитал.

"То се наравно променило, али мислим да када је реч о крупном капиталу, да је то комплексна тема, у којој демократе свакако и даље имају предност", каже Вукелић.