У Италији расте број напада на здравствене раднике, хоће ли се вратити полиција у болнице

Последњи случајеви сведоче о томе да Италијани више не поштују лекаре и да често, уколико су незадовољни третманом или сматрају да здравствено особље треба више да учини за њих, прелазе на физички обрачун.

Тако је само пре неколико дана у близини Вероне нападнут лекар кога је пацијент за време прегледа ухватио за руке.

Пре тога у Удинама је докторка на специјализацији била жртва покушаја дављења, па је због преживљене трауме одлучила да напусти лекарску професију.

Почетком јануара је нападнут медицински радник у Трсту, док је у хитној помоћи у Палерму једна мајка ухватила медицинску сестру за врат и ударила је о зид, а супруг је напао чувара.

Истог дана је у Напуљу нападнуто особље хитне помоћи, а у Барију је једна жена која је била примљена под зеленим кодом (најлакши случајеви) због мале повреде на прсту, захтевала да буде примљена одмах, те је ишутирала медицинску сестру која је покушала да јој објасни да мора да сачека ред након тешких случајева обележених црвеним кодом.

У Милану је хирурга од 76 година убио бивши пацијент од 62 године кога је доктор прегледао само једном пре две године. Пацијент је лекара препознао на паркингу болнице, те је прво својим аутомобилом ударио његов аутомобил, а затим је из гепека извадио секиру којом је доктора два пута ударио у главу.

Лекар је преминуо након 36 сати агоније. Убица је касније полицији изјавио да га лекар пре две године није адекватно лечио, као и да му је преписао само две инфузије које су му проузроковале мучнину.

Најугроженије медицинско особље у хитној помоћи 

Највише ризикује медицинско особље у хитној помоћи, али и лекари опште праксе који примају пацијенте у својим амбулантама.

На првом месту по нападима је регион Пуља, за којим следи Сицилија, Тоскана, Кампања, Пијемонте, Ломбардија, Калабрија, Марке, Емилија Ромања, Абруцо, Сардинија, док су на последњем месту Умбрија и Болцано.

Министар здравља Италије Орацио Скилачи изјавио је да ће предузети нове мере против неприхватљивих физичких, као и вербалних напада на здравствено особље, те да у сарадњи са органима реда покушавају да нађу решење које ће штитити здравствене раднике на њиховим радним местима.

Постоје и они који траже да у болницама буде присутна војска која би штитила здравствене раднике.

То је случај са Федерацијом лекара Cimo–Fesmed који подвлаче да се сваки дан дешавају непријатне ситуације у болницама у целој земљи и да се ради о феномену који је у порасту, тако да они предлажу присуство војске у болницама која би на тај начин гарантовала ред и мир и нормално обављање посла.

Вратити полицију у болнице

Италијански здравствени систем је преоптерећен, мало је особља, а млади све чешће напуштају посао у хитној помоћи због напорних смена и интензитета посла. Одељења хитне помоћи у Италији су преоптерећена, док је стрес од пандемије још присутан.

Министар спољних послова Италије Матео Пјантедози изјавио је да је велики број великих италијанских болница мета напада пацијената и да је полиција која је некада била присутна у болницама с временом напустила та места, али да је сада време да се врате.

"Радимо на томе да направимо мапу болница у Италији које су највише подложне нападима и у току ове недеље ћемо имати податке, па ћемо и предузети одређене и конкретне мере", поручио је министар.

У понедељак је министар здравља сазвао Национални савет безбедности не би ли се дискутовало о овом новом проблему у Италији. Он за Коријере дела сера говорио о алармантним подацима нарочито на Сицилији и у региону Пуља.

Подаци италијанског Института за здравствену заштиту од 2016. до 2020. показују да је забележено 12.000 пријављених случајева агресије, насиља и претњи здравственим радницима тј. око 2.500 годишње.

Чак 64 одсто њих су жене, а у 2022. години према подацима Црвеног крста Италије напади су се увећали за 60 одсто.

Према мишљењу министра здравља, потребно је смањити притисак на хитну помоћ, јер Италијани траже помоћ лекара и за најмањи проблем, те је потребно да се обраћају хитној помоћи само када је то заиста потребно, а то је могуће само ако се повећа број лекара опште праксе.

Такође, додаје, потребно је да лекари више не раде сами у ноћним сменама или у изолованим амбулантама, већ уз њих мора бити присутно и друго особље.