Књажевчанка Весна Јовановић у награђиваном филму "Кратко лето"
Неке од најлепших животних прича не почињу великим плановима, већ сасвим случајним сусретима. Весна Јовановић, из Књажевца, отишла је са унуком на филмски кастинг, не слутећи да ће се управо тамо догодити нешто што ће јој променити живот.Уместо да буде само пратња, постала је глумица. И то у филму који данас осваја награде на међународним фестивалима. Понекад, чини се, живот има бољи сценарио од филма.
Није Весна Јовановић тог дана отишла по главну улогу. Није чак ни помишљала да би могла да стане пред филмску камеру. У општинској управи у Књажевцу ради као сервирка, а на кастинг је отишла због унуке. Али понекад је довољно да вас неко погледа другим очима. Редитељка Настиа Коркиа приметила је Весну. У њој је препознала нешто што је тражила за једну од важнијих улога у свом филму. И док би многи на овакву прилику одговорили без размишљања – Весна је рекла не. Да није било унуке, можда би свет филма за Весну заувек остао само свет са великог платна.
"И онда су баку убацили у филм, а мене су ставили за дублера. Да није било мене, не би ни било бабе у филму. Одлично је било и желим опет да идем у Београд и опет да снимам филм са бабом", каже Софија Раденковић - Веснина унука
Руски филм „Кратко лето", у српско-немачко-француској копродукцији, прича је о осмогодишњој Катји, која одлази на одмор код баке и деке, док се у позадини одвија чеченски рат. Весна игра баку. Тако је почела једна сасвим нова животна епизода. Пред камерама јој је помогло и то што говори руски.
"Ја уопште нисам из тог света филма, а током снимања ми се толико допало да сам се стварно уживала у томе. Тако су се опходили према мени, да једноставно другачије не може. Све је то, кажем, организовано у сваком погледу. Сви су мислили да сам ја права глумица, тако им је деловало. И тако су се и опходили. Једноставно, као једна породица смо били. Тако делује да сам светска глумица сада, не српска. То је као неком лепом сну. Увек знам да кажем, као Алиса у земљи чуда", наводи Весна Јовановић из Књажевца.
Филм је освојио награду Лав будућности у Венецији, Награду за догађајгодине од стране руских филмских критичара, Златног јелена у Јапану, као и награду Златни Хуго на 61. Међународном филмском фестивалу у Чикагу. Приказан је и на Међународном ФЕСТ-у у Београду. Једна од сцена из филма посебно је запажена и похваљена у париским филмским круговима, где је привукла пажњу својом уметничком снагом и упечатљивим филмским језиком. Никада не знамо када ће нас живот изненадити. Понекад је довољно само
да се нађемо на правом месту, у право време. И да, када нас неко „открије" – не одбијемо своју филмску улогу. А по свему судећи, ово није последња коју ћемо гледати у Весниној глумачкој каријери.
