ВЈТ Београда одбацује као неутемељене наводе из Извештаја Врховног тужилаштва

У реаговању објављеном на сајту ВЈТ подсећа се да је сам састав Комисије био променљив и упитан из више разлога, због чега је, поред осталог, остало нејасно и како је остварен континуитет надзора и контроле.

Из ВЈТ истичу да се основано поставља питање да ли је Извештај уперен на испитивање законитости, делотворнисти и једнообразности у поступању или је заправо искоришћен као средство за обрачун Врховног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца тог тужилаштва са главним јавним тужиоцем и одређеним јавним тужиоцима ВЈТ у Београду.

Поред тога, ВЈТ осуђује објављивање детаља извештаја у јавности пре него што је извештај достављен њима, јер се тиме, како истичу, нарушава поверење јавности у рад јавног тужилаштва без икаквих доказа о било каквим неправилностима у раду.

Изјашњавање о извештају након анализе

Најавили су да ће се детаљно изјаснити о конкретним наводима Извештаја након свестране анализе истог.

У реаговању ВЈТ прецизира да је опште обавезно упутство Врховног јавног тужиоца бр. 8/26 од 27. октобра донето на основу члана 16. став 1. Закона о јавном тужилаштву, којим је прописано да Врховни јавни тужилац издаје опште обавезно упутство за поступање сваког носиоца јавнотужилачке функције ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању.

У Опште обавезном упутству, како су објаснили, наведено је да се надзор спроводи "ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању свих носилаца јавнотужилачке функције, у циљу праћења и усмеравања рада јавних тужилаштава и надзора над спровођењем општих обавезних упутстава, сходно члану 31 тачка 3 Закона о јавном тужилаштву".

Из ВЈТ указују да је оно што прво упада у очи навод из упутства да "омогуће увид у сваки предмет тог тужилаштва на захтев члана Комисије, који ће бити описно или на други начин инивидуализован".

Сматрају да је овакво овлашћење Комисије у најмању руку необично, односно упитно, уколико је реч управо о овлашћењима Врховног јавног тужилаштва из члана 31 тачка 3 Закона о јавном тужилаштву.

Из ВЈТ наводе да је у просторије Вишег јавног тужилаштва у Београду приступила Комисија формирана решењем Врховног јавног тужиоца А број 513/26 од 27. октобра, међутим да нико од овлашћених лица испред Вишег јавног тужилаштва у Београду није имао увид у то решење, па је самим тим, како додају, остало непознато ко чини Комисију, односно колективно тело за надзор, или чланови Комисије поступају самостално приликом надзора, што значи да и није у питању комисија у формалном смислу те речи.

"Комисија је свакога дана долазила у нешто измењеном или потпуно другачијем саставу, тако да је остало нејасно како је остварен континуитет надзора и контроле од стране Комисије и да ли се, поред формалног назива, уопште ради о Комисији или појединачним јавним тужиоцима Врховног јавног тужилаштва који самостално врше контролу одређених предмета!?​", наведено је у саопштењу ВЈТ.

Указују да је остала непознаница који је састав и мандат Комисије, као и да ВЈТ није имало увид, нити је познато да ли постоји неки правилник о раду комисије, обавеза некаквог кворума за рад, ближа овлашћења чланова комисије итд.

И поред свега наведеног, како наводе, члановима Комисије су, у складу са Општим обавезним упуством, обезбеђени сви услови за несметан рад, нарочито посебна просторија, увид у сваки предмет који су тражили, односно ВЈТ је од почетка рада Комисије у свему поштовало Опште обавезно упутство О бр.8/26 од 27. октобра, уједно поштујући и хијерархијска овлашћења, као и Етички кодекс јавних тужилаца.

Проблем поступања у складу са Законом о заштити тајности података

Како је ВЈТ већ навело, на самом почетку рада Комисије као први проблем искрсло је питање поступања у складу са Законом о заштити тајности података, односно неопходности да чланови Комисије који треба да остваре увид у предмете означене ознаком тајности поседују одговарајући сертификат, будући да већи број чланова овакав сертификат не поседује, или на тражење овлашћеног лица, односно руковалаца тајним подацима у ВЈТ, нису омогућили увид у исти.

Наводи се да то истичу јер се на тај начин могао компромитовати не само рад Комисије, већ је озбиљно доведено у питање поступање у складу са Законом о заштити тајности података и од стране запослених у ВЈТ.

​Подсећају да је 2. новембра члан те Комисије јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва Бранко Стаменковић, у сред рада Комисије, гостовао на телевизији Инсајдер, у емисији новинара Југослава Ћосића, где је имао јавни наступ који је, како наглашавају, потпуно био у супротности са одредбом члана 7 већ поменутог Етичког кодекса јавних тужилаца и који озбиљно доводи у питање мотив за надзор, будући да је Стаменковић, поред коментарисања конкретних предмета који су уједно и предмет надзора, на врло директан начин прејудицирао извештај.

Стаменковић је, како наводе, гостујући у наведеној емисији, на питање новинара какав може исход рада Комисије да се очекује, како парафразирају, навео да постоје само три могућа исхода: покретање дисциплинског посупка, подношење кривичне пријаве или издавање обавезног упутства у поједином предмету, без навођења четврте могућности, односно да се неправилности уопште не нађу.

"Да ствар буде још гора, појаснио је да је за кривично поступање против носилаца јавнотужилачке функције надлежно Јавно тужилаштво за организовани криминал, при чему је нејасно да ли су већ предвиђене конректне правне квалификације 'кривичних дела' будући да, иако верујемо да је члану Комисије то познато, носиоци правосудних функција могу одговарати кривично пред правосудним органима различитих, а нарочито опште надлежности!?", наводе из ВЈТ.

"Фаворизовање одређених тужилаштава"

Додаје се да је, поред тога, Стаменковић отворено фаворизовао рад одређених јавних тужилаштава, конкретно Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, при чему је у неколико наврата унапред посредно доводио у питање рад Вишег јавног тужилаштва у Београду, прејудицирајући наведене могуће мере Комисије поводом пронађених неправилности.

Из оваквог става и оваквог јавног иступања члана Комисије, те прејудицирања исхода надзора, али и садржине извештаја који је потом уследио, како указују из ВЈТ, произлази да је поступање Комисије представљало одређену врсту "прикупљања доказа" у циљу спровођења некакве неформалне предистраге, односно у циљу покретања дисциплинских поступака, односно да је Врховно јавно тужилаштво злоупотребило наведени институт у правцу постизања сасвим другог циља.​

"Више јавно тужилаштво у Београду не може да допусти себи привилегију да остане немо, као највеће и по својим надлежностима најважније тужилаштво у Србији, које поред Главног јавног тужиоца, чини и 75 оперативних носилаца јавнотужилачке функције (не рачунајући тужиоце упућене у друга тужилаштва), који сви заједно и поред непопуњене систематизације, при датом обиму посла, у складу са законским прописима и етичким начелима, дају свој максимум у циљу савесног и одговорног обављања своје јавнотужилачке функције", наведено је у реаговању.

У извештају Комисије Врховног јавног тужилаштва, која је формирана решењем Врховног јавног тужиоца, наведено је да је "Комисија уочила системске обрасце у поступању главног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца ВЈТ у Београду, који имају одлике дисциплинских прекршаја и тешких дисциплинских прекршаја".

Према наводима из Извештаја, у оквиру системског обрасца препознају се селективна примена права и пристрасно поступање, кршење закона, злоупотреба организационих и хијерархијских овлашћења, инструментализација јавнотужилачке функције, ограничавање и онемогућавање остваривања права оштећених.

Предмет рада Комисије били су, између осталог, предмети "Звучни топ","Помиловања председника Републике", "Виста Рица" и други.