Лесковац: Буџет за спорт

Планирани нацрт буџета Града Лесковца за 2027. годину износи нешто више од 6 милијарди динара и биће мањи у односу на ову годину за 1, 4 милијарде динара. Ако не дође до промене после предстојеће јавне расправе, ово смањење највише ће погодити спортске клубове јер је за њих планирано готово четири пута мање новца него ове године.

Уместо да се прича о историјским резултатим рукометаша Дубочице, пре свега у Европи, све бољим партијама фудбалера у Првој лиги Србије, полаком буђењу кошаркаша Здравља, одбојкаша и одбојкашица, у Лесковцу је праву буру изазвао нацрт буџета за 2027. годину којим је за спорт уместо садашњих 211 пројектовано само 55 милиона динара. Овако драстично смањење, сигурно је, угорозиће функционисање клубова.

„Од 2020. буџет за цео спорт и рукометни клуб нас прати на задовољавајућем нивоу због тога смо постигли и резултате које смо постигли, али ти резултати захтевају још већа улагања. Сад смо дошли у ситуацију да се говори о смањењу буџета. Ако дође до тога мораћемо да направимо нове четворогодишње планове да направимо реорганизацију клуба, али напомињем да се надам и очекујем да ће бити разума“, наводи Србислав Нешић, председник РК Дубочица 54.

Лесковачки клубови надају се да ће се у јавној расправи нешто променити. Неколико најуспешнијих упутило је заједнички апел надлежнима у локалној самоуправи, да ако не може другачије, нађу неки привремени модел како би завршили текућу сезону. Најодговорнији људи у граду истичу да нису срећни због смањења буџета, али да су такву препоруку добили од министра финансија у текућем мандату Синише Малог и да морају да је поштују.

„Ове године имамо и првенство Европе до 21. годину. Град Лесковац је домаћин и мора и за то да одвоји одређена средства у буџету за спорт. Тако да се надам да ће после јавне расправе нацрт буџета претрпети промене на добробит наших клубова“, истиче Александар Пејчић, члан градског већа задужен за спорт.

У сваком случају пред лесковачким клубовима је период неизвесности, а он ће сигурно потрајати све док се на нивоу државе не направи нови системски модел финансирања спорта. Садашњи је у најмању руку неправедан према клубовима који нису из Београда и који у већини случајева само зависе од буџета градова, док с друге стране најпопуларнији престонички клубови не само да добијају огроман новац од државе него и од великих привредних субјеката без икаквог резултатског покрића. Нешто мора коренито да се промени јер спортска јавност у Лесковцу страхује да ће доживети судбину клубова из Врања који су после промене буџетске политике практично сведени на аматерски ниво.