Фарбање вуне природним бојама

По савету зналаца, за фарбање су искористили јесење богатсво биљем, преточивши боје јесени на вуну.

Од кадифа добијају окер или жуту, објашњава ученица Тамара Милић, а за бојење су користили и коприву, дуд, лишће јавора, цвеклу... Такође, од једне биљке добијају различите боје.

Различите нијансе добијају су се у зависности од времена потапања вуне, објаснила је Теодора Сарић.

"Ово је идеална прилика да се повеже теоријска настава из текстилне технологије са практичним радом", истиче професорка Уметничке школе Ивана Стаматовић.

У раду будућих техничара дизајна текстила уживали су и гости Музеја: "Било нам је интересантно зато што смо веровали да се користе постојеће боје, индустријске... Међутим, свака је боја од цветова, биљке."

Чувајући овако нематеријалну баштину, и госте и ученике кроз процес фарбања водили су аутори радионице, кустоси Музеја.

"Боје су постојане и исту боју ћете добити ако измерите колико сте ставили биљака, колико воде и колико вуне и колико плавог камена, или већ шта сте стављали", објаснио је Александар Тодоровић из музеја Старо село у Сирогојну.

Занимљиви су и народни називи боја, рекла је Светлана Ћалдовић, кустоскиња  у музеју Старо село: "Крмезли, дуванли, врана, шептели... Шептели је боја између розе и беж, кафена је боја кафе, дуванли је тамнобраон, врана је црна ... Крмезли је зеленкасто беж."

ЦХ БОРКА ЋАЛДОВИЋ, домаћица, Музеј Старо село, Сирогојно
"Ми смо некад вранили вуну, правили црну боју: користи се јасен, црни јасен претежно, одемо у шуму, огулимо кору, ставимо у воду и онда ставите нешто, зарђало гвожђе и то стоји једно петнаест дана", испричала је Борка Ћалдовић. "И онда после то добро скувамо и добијемо црну, врану боју."

Офарбану вуну, наредне школске године ученици ће искористити за ткање ћилима на истом месту, у исто време.

rts.uzice@rts.rs