Европа пред енергетским тестом, струја све траженија - да ли је Електромрежа Србије спремна за зиму

Европски комесар за енергетику и становање Дан Јоргенсен истиче да ЕУ разматра мере за ублажавање кризе. Због отежаног снабдевања нафтом и гасом на европском тржишту се очекује повећна и потражњу и потрошња струје за шта је кључна преносна мрежа.

Главни диспечер Електромреже Србије Драган Ракић је подсетио да су у претходна два месеца забележене врло високе температуре, што је довело до великих транзита и оптерећења мреже. Због тога део планираних искључења није могао да буде реализован, али је то надокнађено, тако да су сада завршени сви планирани ремонти далековода.

"Те радове смо одложили како бисмо систем одржали на високом нивоу за потребе не само Србије, него и система у региону", истакао је Ракић, додајући да се одложена искључења сада надокнађују и да се преносна мрежа спремно дочекује зиму.

Када је реч о потрошњи струје, током лета је бележена рекордна потрошња, и то између деведесет пет и деведесет осам милиона киловат-часова на дневном нивоу. Како је рекао, почетком септембра дневна потрошња кретала се око деведесет једног до деведесет два милиона киловат-часова, док се сада, услед пада температура, бележи потрошња од осамдесет до осамдесет два милиона киловат-часова.

"То је смањење потрошње од седамнаест до осамнаест процената у односу на најмвише бележено током лета, односно нека десет процената нижи конзум у односу на почетак месеца", прецизирао је главни диспечер ЕМС-а.

Ситуација са нуклеаркама у региону

Осврћући се на ситуацију у региону, где су сушно лето и низак водостај утицали на смањену производњу у хидроелектранама, али и у термо и нуклеарним електранама које воду користе за хлађење, Ракић је рекао да је стање сада нешто боље него у августу.

Мађарска је, како је навео, подигла производњу у нуклеарним електранама на око две хиљаде мегавата, што је приближно номинални капацитет, док у Румунији нуклеарна електрана Черна Вода и даље не производи електричну енергију.

"Очекујемо у наредном периоду да се то врати, али и даље је водостај низак", навео је Ракић.

Што се тиче понуде струје на европском тржишту, производни микс је, према његовим речима, и даље разнолик, при чему је производња из хидропотенцијала најмања због недостатка воде. Значајну улогу и даље имају соларне електране, а све већи значај добијају и батеријска складишта, која вишак енергије произведене током дана чувају и пуштају у систем у вечерњим и јутарњим врховима потрошње.

Ракић је указао и на то да су цене струје тренутно високе у односу на прошлу годину – преко дана се крећу од стотинак до сто двадесет евра по мегават-часу на берзи, док у вечерњем врху достижу и четиристо до петсто евра по мегават-часу. Гасне електране, како је објаснио, раде управо због високих цена у тим вршним сатима, будући да их цена диктира.

На питање да ли неке земље имају мањак струје, одговорио је да је читав регион погођен сушом и знатно мањом производњом из хидропотенцијала, при чему Италија традиционално током целе године увози највише струје у Европи.

Мобилни стубови и заштита од временских непогода

Говорећи о припремљености за зиму и евентуалне веће снежне падавине, главни диспечер ЕМС-а истакао је да Електромрежа Србије спроводи припреме и развија сценарије, те да је у контакту са свим суседним земљама ради размене информација и договора о заједничким акцијама.

Подсетио је да ЕМС располаже и мобилним, односно сервисним стубовима, чији је број недавно повећан на двадесет пет сетова.

"Ти стубови су заиста корисна ствар јер у случају већих хаварија, проблема са далеководима и стубовима, можемо врло брзо да реагујемо и да далековод вратимо у оперативан рад за много краће време него да морамо да радимо санацију стубова нормалним процесом", објаснио је Ракић.

Екипе које рукују тим стубовима су обучене, а стубови се налазе на целој територији Србије.

Трансбалкански далеководни коридор

Ракић је говорио и о напретку изградње деонице кроз Србију у оквиру Трансбалканског далеководног коридора, паневропског пројекта који треба да повеже Румунију преко Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, испод Јадрана, са Италијом.

"Изградња на територији Србије спроводи се у четири фазе, од којих су прве две завршене. Прва фаза обухватила је изградњу двоструког далековода између Панчева и Ресице, на релацији Румунија–Србија, који је већ у погону. Друга фаза подразумевала је изградњу четиристо киловолтног далековода између Крагујевца и Краљева, као и подизање трафостанице Краљево 3 на напонски ниво од четиристо киловолти, што је такође завршено и у погону", наводи ракић.

Тренутно је у току трећа фаза, која обухвата изградњу двоструког четиристо киловолтног далековода између Обреновца и Бајине Баште, у дужини од око сто девет километара. Недавно је почео и други део ове фазе – подизање трафостанице Бајина Башта на напонски ниво од четиристо киловолти. Очекује се да трећа фаза буде завршена током 2028. године.

Четврта, последња фаза, предвиђа повезивање Бајине Баште са црногорским и босанским електроенергетским системом преко четиристо киловолтне мреже, односно изградњу далековода ка Вишеграду и ка Плевљима, чиме ће бити формирана трансверзала од Румуније до Италије.

"Тај преносни капацитет ће помоћи не само Србији, него и читавом региону", закључио је Ракић, наглашавајући значај стабилности преносног система, како у ванредним ситуацијама, тако и у нормалним околностима.