Одјеци избора у окружењу – шта политичке промене у Србији мењају у регионалним односима
И даље се у целом региону највише прича о победи Студентске листе на ванредним парламентарним изборима у Србији 25. октобра. Протести студената почели су када је пала надстрешница у Новом Саду и убила шеснаест људи. После две године довели су до промене власти. Партију сведену на лидера победила је листа без лидера. Поставља се питање како су млади успели да на изборе изведу и оне који никада нису гласали, и откуд талас студентских протеста широм Европе.
"Ја ћу да устанем згажен, згромљен, тлачен, На челичне војске с дрвеним мачем", те речи Љубомира Симовића биле су лајтмотив студентске борбе у Србији. Кô мачем су почишћене и бивша власт и опозиција, а дубока подела друштва осликана у будућем готово двопартијском парламенту.
Већина је, показали су избори, ипак на страни младих наследника шездесетосмаша и деведесетседмаша, који су преузели старатељство над земљом.
Прерастање студентских протеста у политичку опцију на изборима још није виђено
Због многих неуспешних покушаја директну демократију многи су одбацили као наивну, али код њих за сада ради посао. Прерастање студентских протеста у политичку опцију на изборима још није виђено. Социолог Владимир Симовић каже да ће се тек проучавати.
"До сада је покрет макар када гледамо деведесете био подршка политичким партијама, сада имамо обрнуту улогу где је студентски покрет преузео иницијативу. Он је успео да укључи широке различите друштвене групе, имамо и синдикате и пољопривреднике и адвокате, ИТ сектор. Прелази класне границе, нема јасног лидера то је једна од специфичности овог нашег студентског покрета", каже Симовић.
Резултат у Новом Пазару, где је Студентска листа освојила 20 одсто гласова више и од Љајићеве и од Вучићеве опције, показује да су превазиђене и етничке поделе.
На локалу, међутим, власт је и даље у рукама напредњака. Отклон од реваншизма и приклањање законским процедурама, отклон је и од 5. октобра 2000. са којим се промена често пореди. Шести, који је изостао, сви чекају 26 година касније. Грађани су нестпрљиви, а да би биле законске, а не осветничке, промене ће бити споре, што многе може разочарати.
Бибер: У наредном периоду могућа три сценарија
Политиколог Флоријан Бибер предвиђа три могућа сценарија у наредном периоду.
"Наравно с једне стране увек прети повратак оне стране која је била на власти узурпирала власт и контролирала институције, друго је распад неке нове снаге и немогуће транформације. Трећи сценарио да само једна снага мења другу, али се понашају исто је најмање релевантан за Србију јер је Студентска листа хетерогена и отворено је рекла да нема амбиције да буду дуготрајно власт. То је на пример другачије од Мађарске где је Мађар освојио двотрећинску већину и може да влада са истом моћју као Орбан. Наравно он је рекао да ће мењати систем да буде демократскији", каже Бибер.
Жеља да се раскине с корупцијом заједничка је Србији и Мађарској. Ипак, Мађарска је већ део Европске уније, и поново има јасног лидера.
На путу ка чланству попут Србије је и Албанија, коју такође месецима потресају протести, а влас као и биша у Србији тврди да су организовани споља.
Тврде и да је обојена револуција, свакако почела је у ружичастом тону као фламинго револуција због најаве градње луксузног комплекса Трамповог зета и ћерке, у заштићеном подручју. Наставила се студентским демонстрацијама које су због оштре реакције државе постале насилене.
Генерација која је важила за незаинтересовану и изгубљену сада користи сва расположива средства
Многи се питају због чега су млади преузели штафету у политици. Генерација која је важила за незаинтересовану и изгубљену, за мобилизацију и активизам сада користи сва расположива средства. Стручњаци кажу да је дошло до промене политичке парадигме, што потврђује и теза социолога Владимира Симовића.
"Очигледно је да је цела политичка структура претходних деценија постала окоштала, да су политичке партије и цела јавна сфера постали затворени и оно што смо раније имали да политичке партије представљају специфичну форму организовања друштвених група је престало да постоји. Ми сад имамо професионализоване технократске структуре које заправо служе одржавању политичког и економског статуса кво и очигледно је да је то постало тесно за младе", каже Симовић.
Уз младе пробудили су се сви па и дугогодишњи апстиненти. За остваривање постављеног циља важно је да не утону поново у дубок сан. Одговорност је на свима. Политиколог Флоријан Бибер каже да овакву ангажованост грађана није видео од пада комунизма.
"Чак у време пада Милошевићевог режима грађани нису били тако самостално активни у разним акцијама од чишћења Пионирског парка, од офарбаних зидова код Зеленог венца и све те акције и у другим местима и градовима у Србији су мени показатељ да ће грађани јако пажљиво гледати на те промене и очекивати да те промене ће бити озбиљне. Најбоља контрола су грађани који су свесни и који траже те промене", тврди Бибер.
У Србији је оптимизам још у ваздуху. Оно што је показао и наш и мађарски пример, стучњаци описују на следећи начин - не може демократија само на папиру. Када дотера цара до дувара, нешто се мора и спровести у дело.
Реакције регионалних лидера
Победницима у изборној трци честитали су многи лидери у региону уз поруку да очекују боље односе. Међу првима црногорски председник Милатовић и премијер Спајић.
Мађарски премијер честитао је телефоном првом на листи, и на друштвени мрежама - где је објавио комбиновани видео славља изборних победа у Мађарској и Србији. Каже Мађар: "Будимпешта експрес стигао је у Београд политичким путем - пре него шинама".
Исте вечери стигле су и честитке Бањалуке, од Милорада Додика који је резултате избора дочекао у штабу СНС-а уз Вучића. Из Сарајева, Хрватске и Словеније новој власти стигли су и захтеви за отварање војних и обавештајних архива.
Уместо званичне честитке Јанез Јанша је на друштвеним мрежама поручио да неће дати сагласност за било какав напредак Србије у евроинтеграцијама док нова власт не преда Словенији архиве служби СФРЈ које се односе на Словенију.
Челници Албаније, Северне Македоније, Грчке, Бугарске, Румуније и Турске нису упутили појединачне честитке, већ су њихове реакције остале у оквиру општих саопштења институција ЕУ.