Странци у шабачким породицама

Италијан Лоренцо Донатоне из Имоле, града удаљеног тридесетак километара од Болоње, уз помоћ свог домаћина и његових књига, за мање од месец дана, научио је најважније чињенице о историји Шапца и наше земље.

"Учим да читам и пишем ћирилицу уз ваше песме и историју", каже Лоренцо. "Људи су добри а град је леп. Није велика гужва и све што ми је потребно налази се у близини."

Осамнаестогодишњи ученик из Италије, у Шапцу ће боравити три месеца. Да би брже научио српски језик, свакодневно на папир пише нове речи а затим га лепи по стану.

"С обзиром на то да сам наставник, преносим му своја искуства и помажем му да научи српски језик, да се снађе у граду", објашњава Светислав Предић.

Лоренцо у Италији тренира хокеј на ролерима. На точковима често обилази Шабац и иде у школу.

Најбитније је што се кроз те програме људи навикавају да прихвате различите културе, различите традиције, сматра Синиша Мозетић, професор математике у Шабачкој гимназији.

Више од осам хиљада километара тренутно дели Супасине Ситисорадеј од породице
на Тајланду. Шестогодишња Марта, помаже јој да правилно изговара речи на српском а њена мама да, између осталог, научи да припреми сарму, коју у Србији највише воли да једе.

"Мој живот у Бангкоку разликује се од живота у Шапцу а посебно храна", наглашава Супасине. "Овај град је мањи, свиђа ми се што могу да се крећем сама, много више шетам и возим бицикл."

Супасине је ученица Школе примењених уметности, а у дому породице Јовановић живеће десет месеци.

Бојана Јовановић каже да су одушевљени променом у кући: "Имам довољно времена за
све, она нам помаже у неким кућним пословима, дружи се са децом, сналазимо се и самим тим је и нама интересантно, ми вежбамо језик."

Један од сегмената међународне размене ученика је развој неформалних облика образовања. Лоренцо и Супасине неће добијати оцене већ ће пре одласка из Србије урадити семинарски рад или презентацију о Шапцу и нашој земљи.

rts.sabac@rts.rs