Симион изазвао политички земљотрес у Румунији - премијер поднео оставку, његову фотељу неће нико

Румунски Доналд Трамп, лидер десничара и човек који жели да уједини Румунију и Молдавију, Георге Симион изазвао је прави политички земљотрес победом у првом кругу председничких избора у тој земљи, пошто су се ривалске странке, непуних 12 часова од затварања биралишта, напросто распале.

Премијер Марсел Чолаку је оставку на место премијера и шефа социјал-демократа, оглушујући се на апеле партијских другова да одлужи одлуку, пре свега јер је, до сада, четворо могућих кандидата за те функције одбило да стане на чело владе или странке.

Извори у Социјалдемократској странци су, румунском дневнику Адеварул, рекли да су премијерску позицију одбили редом - градоначелница Крајове Олгута Василеску, министар унутрашњих послова Маријан Неаксу, те министри одбразовања и економије Данијел Давид и Богдан Иван.

"Радије него да ме смени будући председник, одлучио сам да поднесем оставку", рекао је Марсел Чолаку после састанка кључних људи странке.

"Видели смо резултате јучерашњих избора и они јасно показују да коалицији, у постојећој форми, недостаје легитимитет. Зато сам одлучио да морамо да је напустимо и сходно томе поднесем оставку", рекао је Чолаку.

Социјалдемократе су на власти од децембра прошле године, када је на изборима победила широка коалиција проевропских странака. Симионова партија је на тим изборима освојила трећину гласова.

Румунија је у огромном броју подржала Симиона, лидера Алијансе за уједињење Румуна, чија је популарност експлодирала током пандемије коронавируса, када се жестоко супротстављао владиним мерама и по друштвеним мрежама ширио теорије завере о вакцинама.

Додатну популарност стекао је противљењем пружању војне помоћи Украјини, због чега му је на три године забрањен улазак у ту државу. У неколико наврата забрањем му је и улазак у Молдавију, јер га влада у Кишињеву сматра претњом по националну безбедност.

Током претходних пар година жестоко се залагао за "Мелонизацију" или "Трампизацију" Европе и посебно Румуније, не скривајући политичке симпатије према италијанској премијерки и америчком председнику.

"Верујте ми, ускоро нас очекује Симионизација", рекао је крајем прошле године, непосредно пре него што је уставни суд поништио први круг председничких избора на којима је, неочекивано, победио Калин Ђорђеску.

Румунске власти су у децембру поништиле први круг председничких избора, оптужујући Русију да је, сајбер-нападима и преко друштвене мреже "Тик-ток", утицала на резултат до мере да је Уставни суд те државе био принуђен да их поништи.

Тужилаштво је тада навело да се ради о феномену какав никада раније није виђен. Десничари, чији је кандидат освојио највише гласова у првом кругу, потез суда су назвали "државним ударом". Остатак румунске политичке сцене сматрао је да је поништавање избора једини логичан потез.

Симион је жестоко критиковао овакву одлуку, тврдећи да ће, кандидујући се на поновљеним изборима, одбранити демократску вољу румунских бирача и најавио да ће, уколико победи, Ђорђескуу доделити једну од највиших функција у држави.

У првом кругу избора, добио је 3.856.981 глас, или укупно нешто више од 40 одсто укупног броја гласова. Истовремено, подржало га је чак 60 одсто исељеника.

Ривал у другом кругу избора биће му градоначелник Букурешта Никушор Дан, који је добио подршку 21 одсто гласача, тек нешто више Крина Антонескуа, кандидата владајуће коалиције.

Такав развој ситуације драматично мења распоред снага на румунској политичкој сцени, јер је владајућа коалиција, од самог почетка, била производ жеље да се обезбеди стабилност земље и избегне међународна изолација.

Румунски бирачи, очигледно, та два мотива нису сматрали кључним за будућност државе.