Председнички избори 2.0 – румунски Трамп сигурно у другом кругу, страх од коначног исхода

Георге Симион освојио је безмало 40 одсто гласова у првом кругу председничких избора у Румунији, који ће коначно бити одлучени у другом кругу за две недеље.

За Симиона је гласало тек нешто мање од три милиона бирача, односно око 1,7 милиона више од тренутно другог Крина Антонескуа.

После око 90 одсто пребројаних гласова, без дијаспоре, Никусор Дан има подршку десетак хиљада мање гласача од Антонескуа, па ће Симионов противник у другом кругу бити познат тек када буду пребројени гласови дијаспоре.

Убедљив резултат Симиона био је евидентан већ после првих излазних анкета, према којима је  добио подршку скоро трећине грађана Румуније, односно нешто више него што је у новембру освојио контроверзни Калин Ђорђеску.

Одмах после објављивања резултата излазних анкета, њихову ваљаност је оспорио Симион, тврдећи да број гласова које је освојио увелико превазилазе пројекције телевизијских станица.

"Ширили су мржњу и искривили све о чему смо говорили", тврди Симион, који је најавио да ће се следећи пут обратити нацији тек када и последњи гласачки листић буде пребројан.

И бројни некадашњи политичари у Румунији сумњају у ваљаност излазних анкета, јер наводно више од половине испитаника није желело да каже за кога су гласали, што је одмах отворило могућност да је Симион заиста и добио више гласова.

Према првим оценама из Букурешта, румунски гласачи подељени су у, најмање, два табора. Први чине осветнички настројени бирачи који су гласали на основу емоција насталих после поништених избора у новембру.

Другу групу чине бирачи који се плаше крајњег исхода.

Како је поништен први покушај избора председника

Румунске власти су у децембру поништиле први круг председничких избора, оптужујући Русију да је, сајбер-нападима и преко друштвене мреже "Тик-ток", утицала на резултат до мере да је Уставни суд те државе био принуђен да их поништи.

Тужилаштво је тада навело да се ради о феномену какав никада раније није виђен. Десничари, чији је кандидат освојио највише гласова у првом кругу, потез суда назвали "државним ударом". Остатак румунске политичке сцене сматрао је да је поништавање избора једини логичан потез.

Шест месеци касније, Симион који је представио као кандидат националиста и Румуна чији се глас ређе чује, добио је више од 30 одсто гласова, иако је у претходних неколико године прешао дуг политички пут од антиваксера до озбиљне политичке странке, одлучне да пружи значајан отпор Бриселу и суспендује војну помоћ Украјини.

Осим међу становницима руралних средина и мањих градова, Симион подршку црпи из бројне румунске дијаспоре.

Изборне анкете не укључују гласове дијаспоре, којих има нешто мање од милион.

Битка за гласове елите и земљорадника

За разлику од њега, градоначелник Букурешта Никусдор Дан ужива велику популарност у престоници и донекле у дијаспори, па му аналитичари дају тек теоретске шансе да се нађе у другом кругу избора.

Крин Антонеску, пак, има подршку владајуће коалиције коју чине социјал-демократе, либерали и странка мађарске мањине, па му се дају озбиљне шансе за победу у другом кругу избора, јер гласове "лови" у широј бази од Симиона.

Изборни дан, током којег је гласало око 18 милиона Румуна, протекао је без већих неправилности, иако су ривалски табори у неколико наврата дизали озбиљну дреку око наводних сајбер-напада на њихове сајтове.

Антонеску је, тако, објавио да је његов изборни сајт crinantonescu.ro на мети ДДоС напада из Русије, док су Симионове присталице делиле поруке анонимних румунских хакера који су његове сајтове обасули порукама: "тамне снаге екстремизма су у акцији, нећемо им дозволити да победе".

Изборне комисије су на неколико бирачких места пријавиле покушаје куповине гласова, сликање гласачких листића, те покушаје да поједини бирачи гласају више пута.

Осим силних проблема које је Румунија имала после поништавања избора прошлог новембра, полиција је у марту ухапсила стогодишњег пензионисаног генерала Радуа Теодоруа као коловођу организације која је желела да сруши уставни поредак.

Теодоруова организација је властима у Букурешту и Европској унији, оптужујући их за масовну пљачку и "сатанистичке планове" везане за судбину Румуније.

Планирао је формирање "Већа стараца", "Већа мудраца" и "Већа потомака" која би заменила све уставом прописане институције. Наводно се састајао са руским дипломатама, па су двојица дипломата из те државе одмах након хапшења генерала протерана из Румуније.

Његов гласноговорник Адријан Дину је, путем друштвених мрежа, објављивао захтеве за драматичним променама политичког система у Румунији, тврдећи да има подршку милион становника ове земље, али и целе Русије.