Професори београдских гимназија о настави – како надокнадити пропуштено, а не оштетити ђаке

Одређене гимназије у Београду држе редовну наставу, поједине онлајн, док се у некима држе трибине и разговори са ученицима. Понегде ученици седе по ходницима и бојкотују часове – сазнања су РТС-а добијена из кратке анкете.

Настава се у Шестој и Осмој београдској гимназији након ускршњих празника наставила и нормализовала, кажу професори тих гимназија Александар Марков и Жељко Матић.

Наглашавају да је настава редовна и прилагођена.

Професорка гимназије "Патријарх Павле" Гордана Медић Симић подсетила је да је та гимназија јединствена, јер је заједнички одредила од када прекида наставу и када ће је наставити (24. март).

"Просто смо се понашали у складу са неким друштвено-историјским моментом који смо препознали као веома важан", каже Симић, наглашавајући да је било битно да се чује и њихов глас.

Професорка је рекла да није било много тога да се објасни ђацима и филозофском терминологијом објаснила друштвену позицију просветних радника те школе.

"Не можемо да занемаримо то одрицање од истине, држали смо се онога што бих ја као филозоф назвала етосом, дакле моралном неком врлином, патосом, осећањима из којих је произашла и наша мотивација и логосом, дакле оним што је сврха и смисао како смо ми то видели у свим овим периодима и обуставе наставе и повратка на наставу", нагласила је Симић.

Тешкоће при повратку у школске клупе

Као највећи проблем у наредном периоду, професор историје у Шестој београдској гимназији Жељко Матић види преоптерећеност ученика у наредном периоду, истичући да се у различитим школама различито радило у претходном периоду.

"У београдским гимназијама по редовном распореду часова имате и девети час у распореду због изборних програма", наглашава Матић проблематику да на тај број часова додате још часова.

Као могућ проблем је истакао и будуће оцењивање знања. Подсећа да је током првом полугодишта важила одлука, због четири дана скраћеног првог полугодишта, да се и са мањим бројем датих оцена закључи оцена.

"Ако инсистирају да ученици рецимо треба да добију три оцене, а матуранти имају три недеље до краја, мислим да ће то бити велико оптерећење за ученике да из 15 и више предмета добију по три оцене у три недеље", каже Матић.

У вези са продужетком школске године, каже да ће као проблем доћи до изражаја то што школске зграде нису функционалне за наставу током летњих месеци.

"С једне стране се решава тај проблем дана који недостају, али с друге стране и када се школа редовно завршава крајем јуна имамо проблем да су поједине школе самоиницијативно скраћивале часове", рекао је Матић, уз коментар да учионице махом нису климатизоване, а да је у њима и више од 30 људи.

Петице за све или сви неоцењени

Професор Александар Марков каже да је циљ изаћи из ове школске године, а да нико не буде оштећен.

Како каже, ако дају свима петице, онда би оштетити оне ученике који су редовно радили, а наградити оне који иначе не раде.

Међутим, Марков указује на другу перспективу.

"Често на школу гледамо као на место где добијамо оцене. Не гледамо на школу као на место где добијамо знање. Ако гледамо из те перспективе, да су ученици ту да науче да је оцена мање битна, онда морамо искористити ово време које нам је остало да што боље научимо", рекао је професор Осме гимназије.

Истиче да се планови морају прилагодити и оцењује да од одлуке Министарства о продужетку нема ништа.

"Наравно да није могуће све надокнадити. Не можемо да се лажемо. Ми јесмо мајстори фингирања свега. Све ћемо да измислимо, све ћемо да смислимо, само да испунимо форму, али хајде сада у три, четири недеље, колико је остало матурантима да се бавимо суштином", представља професор реалност ситуације.

Поновио је важност да се у преосталом периоду школске године баве суштином.

"А ви ако хоћете да малтретирате и ученике и наставнике да их на 50 степени држите у учионици – па можете и то, али то неће имати никаквог ефекта", рекао је Марков.