Србија и даље чека на средства из Плана раста – услови Брисела испуњени, новац још није стигао

Србија је у марту поднела захтев Европској комисији за добијање седам одсто од одобрених средстава за предфинансирање, односно 111,8 милиона евра. Међутим, новац још није легао на државни рачун.

Министар за европске интеграције Немања Старовић рекао је да су у току техничке процедуре за исплату тог новца и да се она очекује у наредним данима и седницама.

"Ми смо у складу са четири елемента наше реформске агенде, које смо у потпуности реализовали, поднели захтев половином марта месеца за исплату прве транше из Плана раста у износу од 68 милиона евра. Ускоро истиче рок од 90 дана за техничко процесуирање тог захтева. Очекујемо исплату и тих средстава", истакао је Старовић.

"Процес спровођења реформске агенде у великој мери био затворен"

Србија је до децембра од седам реформских корака испунила четири, и то лакша. Признато је усклађивање визне политике са начелима у Европској унији.

Марко Тодоровић из Центра за европске политике рекао је да је Србија добила позитивну оцену и за Стратегију борбе против корупције са пратећом Агендом, регулативе за 5Г мрежу и предуслова за спајање са електроенергетским тржиштем Европске уније.

"Основна мањкавост досадашњег спровођења реформске агенде је чињеница да је процес у великој мери био затворен. Веома је важно да грађани схвате реформску агенду као једну платформу помоћу које можемо да брже постигнемо критеријуме за чланство у ЕУ, а да за то додатно добијемо и финансијски подстицај који је предвиђен Планом раста за Западни Балкан", рекао је Тодоровић.

На списку за финансирање 11 пројеката

У ресорном министарству тврде да се не касни и да су три медијска закона која су ушла у скупштинску процедуру шест месеци усаглашавана са Европском комисијом. У првој недељи јула очекује се усвајање Измена и допуна закона о јединственом бирачком списку по препорукама ОДИР-а а за конституисање РЕМ-а можда буде друга срећа. Улог је велики јер је на списку за финансирање 11 пројеката.

Немања Старовић истиче да се на пројектима интензивно ради и да ће они позитивно утицати на животни стандард грађана Србије.

"Када говоримо о 111,8 милиона евра, ту имамо два кључна пројекта који ће бити финансирани. Један је увођење обновљивих извора енергије у систем даљинског грејања града Новог Сада, а други је реконструкција хитдо-електране ′Потпећ′ код Прибоја уз изградњу нове производне јединице снаге 13 мегавата. Што се тиче прве транше од 68 милиона евра, чију реализацију врло брзо очекујемо, највећи до тих средстава ће бити употребљен за изградњу БИО4 кампуса у Београд", рекао је Старовић.

Међу захтевима је и попис државне помоћи на чему се интензивно ради, саопштено је из министарства.

Колико вешто се буде испреговарао тај корак, зависиће ко ће у наредним годинама имати право на државну помоћ. Захтева се и већа транспарентност, пре свега кроз формирање одбора за праћење реализације средстава из плана раста.