Око: Од "спин-диктатуре" до "колонијалних појмова" – два погледа на изборну Србију

Изборна кампања у Србији стигла је до половине, а једно од питања је има ли међу бирачима још неопредељених и простора да до избора промене одлуку. О томе колико је друштво политизовано и има ли идеологије у изборној понуди, у емисији Око говорили су филозофкиња Андреа Јовановић са Института за политичке студије и историчар Срђан Цветковић са Института за савремену историју.

Андреа Јовановић, која за себе каже да ће вероватно гласати као и већина пензионера, сматра да је политика у Србији сведена на поделу "за и против Вучића" и да се тиме потискују друга, сложенија политичка питања. Истиче, међутим, да не верује да у таквом друштву заиста има неутралних и неопредељених.

"Ја не верујем у неутралност, не верујем у неопредељеност. Мислим да сваки човек који живи и прати шта се дешава у било ком друштву, па и у нашем, има одређене ставове о томе", каже Јовановић.

Цветковић: Борба да се успостави систем

Цветковић актуелни политички систем у Србији описује као "спин-диктатуру", за коју каже да почива на манипулисању информацијама и контроли медија.

Истиче да је од почетка студентских протеста власт почела да прибегава "бруталнијим методама". Као пример, навео је инцидент код тзв. Ћациленда, када је давао изјаву за медије, а мушкарац из тог ограђеног простора разбио камеру и одгурнуо водитељку. Присутни полицајци, каже, нису реаговали.

"То је само симбол. Питали сте због чега подржавам студенте: због борбе да се у овој земљи успостави систем, да тужилаштво ради свој посао, да судије раде свој посао, да сви раде свој посао у систему", истиче Цветковић.

Када је реч о идеолошком профилу студентске листе, Цветковић каже да је она разнородна и да окупља људе од крајње левице до деснице и центра. Заједничку основу види у тежњи ка функционалној држави и парламентаризму, као и систему у којем постоје власт и опозиција које се смењују.

"Она има идеологију у овом смислу: да се на неки начин обнови држава и парламентаризам. Држава у својој функционалности, и парламентаризам у потпуној својој функционалности. Да има здраву опозицију и здраву власт која ће се смењивати свако мало на власти", каже Цветковић.

(Не)сагласје о основним вредностима

Цветковић сматра да идеолошке разлике унутар студентског покрета нису препрека ако постоји сагласност о основним вредностима – демократији, толеранцији, законитости и функционисању институција.

"Та екстремна крила, и левице и деснице, треба одбацити. И оно што треба да буде заједничко свима, то је толеранција, демократија, поштовање законитости, рад судова, рад институција, и онда неће бити проблема", каже Цветковић.

Јовановић, међутим, управо такав скуп вредности – систем, институције, правну државу и борбу против корупције – види као идеолошки пакет и сматра да је погрешно представљати га као политички неутралан или као нешто што се подразумева.

"Дакле, све ово што смо чули овде, и све ово што чујем од већине људи који подржавају протесте, а то је да желе да се установи некакав систем, да постоји поштовање институција, да постоји правна држава, да се бори против корупције, и читав један пакет. Просто је невероватно да се ми понашамо као да први пут чујемо те речи, и као да нам тај пакет већ више пута кроз нашу историју није дословно продаван. Дакле, то је идеологија par excellence, то је идеологија по себи", каже Јовановић.

Јовановић: Продужетак једне те исте политике

Јовановић наводи да и даље има разумевања за младе и првобитне студентске захтеве, али се не слаже са начином на који се сада представљају циљеви протеста.

Говорећи о протестима у Србији у дужем временском периоду, Јовановић их, уз изузетак протеста током карантина 2020. године, види као продужетак исте политике, за коју тврди да занемарује стварни положај Србије, њену, како каже, "уцењеност" и притиске којима је земља изложена.

Владавина права - узвишена вредност или "колонијални појам"

Говорећи о интернету, пропаганди и тумачењу чињеница, Јовановић је медијску писменост назвала "колонијалним појмом", сврставајући у исту категорију и владавину права. Њена оцена изазвала је непосредно неслагање Цветковића.

"Та чувена њихова прича о медијској писмености, иначе још једном колонијалном појму, попут владавине права и сличног", рекла је Јовановић.

Цветковић је на то одговорио да владавину права сматра вредношћу за коју треба да се залаже и управо је неслагање о том питању повезао са различитим политичким изборима двоје саговорника.

"Ја више онда немам шта да дискутујем са неким ко сматра да је владавина права колонијална тековина. Значи, владавина права није вредност за коју треба ми да се залажемо. И онда је нормално да ја гласам за студентску листу, а она за СНС", рекао је Цветковић.

Интернет или традиционални медији

Саговорници су се разишли и у оцени улоге интернета. Цветковић сматра да интернет пружа више простора медијима који су, према његовој оцени, мање контролисани, али истовремено упозорава да на њему има непроверених информација и спинова.

Јовановић, насупрот томе, сматра да управо одсуство видљиве контроле ствара привид слободе и упозорава да већа количина доступних информација не значи нужно и боље разумевање политике.

"Ја мислим да је интернет место на којем је најмање слободе било у историји човечанства у погледу медија. И можда је највећи проблем интернета тај привид слободе", каже Јовановић.

Цветковић, с друге стране, поручује да би грађани требало да прате различите изворе информација.

"Треба пратити све, треба пратити све. Али су информисанији они медији где је мање контроле, а то је интернет, заправо", каже Цветковић.

Шта доносе избори

На питање да ли ће избори 25. октобра донети расплет и смиривање политичких тензија, Цветковић је оценио да су се промене у Србији већ догодиле и да ће се после избора само видети њихов резултат.

"Већ се променило. Тада ћете видети само да се променило. Какав год да буде резултат, Србија ће бити другачија", поручио је Цветковић.

Јовановић, с друге стране, не очекује смиривање тензија све док, како каже, "постоји интерес да се оне стварају".

"Ове тензије и сукоби ће постојати, а то је минимум док не будемо имали расплет неких од наших најважнијих питања, укључујући и територију Косова и Метохије", закључила је Јовановић.