Старовић: Циљ је да до краја 2027. будемо спремни за приступање шенгенском простору

Европски пут Србије, актуелни преговори са Европском унијом, регионална сарадња и нове иницијативе за Западни Балкан налазе се у центру пажње. Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је, у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“, да је – за отварање Kластера 3, најважније признање то што је Европска комисија почетком јула дала шесту узастопну препоруку, нагласивши да ова институција има адекватне механизме да на мериторан начин процени испуњеност обавеза.

Одговарајући на питање када ће се питање Kластера 3 поново наћи на дневном реду европских институција крајем августа, Старовић је објаснио каква је процедура потребна унутар Брисела.

"Када ће се наћи на дневном реду, то пре свега зависи од ирског председавања, односно њихове процене да ли је могуће обезбедити консензус свих 27 држава чланица. У том смислу, потребно је да прође неколико различитих формата: од те радне групе за проширење Европског савета, Комитета сталних представника на нивоу амбасадора, потом и Савета за опште послове, које чине министри за европска питања", рекао је Старовић.

Министар је додао да је лопта у дворишту органа и институција Европске уније, те да није на нашој земљи да даје било какве најаве. Истакао је да изостанак консензуса утиче на кредибилитет саме Уније, наводећи речи аустријског министра за европске послове Клаудију Бауер:

"Опет, сама чињеница да је изостао консензус крајем јула месеца, када се о томе одлучивало, негде урушава кредибилитет саме Европске уније. Нису то само моје речи, то је, рецимо, мишљење аустријске министарке за европске послове Клаудије Бауер, на чему сам јој и лично веома, веома захвалан", навео је Старовић

Старовић је нагласио да процес преговора са Европском комисијом тече садржајно, али да резултати изостају јер, све док је од приступа заснованог на заслугама, јача политичка перцепција или воља појединих држава чланица.

Од визне либерализације до раста стандарда

Објашњавајући значај европских интеграција мимо самог формалног отварања кластера, министар је подсетио да пут Србије према ЕУ обухвата Споразум о стабилизацији и придруживању, визну либерализацију и приступ ИПА фондовима кроз које држава сваке године добија око 200 милиона евра на поклон за конкретне пројекте, док се та средства са планом раста ЕУ удвостручују.

"Дакле, у ширем смислу посматрано, мимо самог преговарачко-приступног процеса, процес европских интеграција итекако доноси веома велике и значајне користи нашим грађанима. И ја увек потенцирам и наглашавам чињеницу да ништа од онога што смо постигли у протеклих десетак година, у смислу и привредног раста и раста стандарда становништва, чињеница да су утростручена лична примања и тако даље, не би било да за све време нисмо били на европском путу, односно на путу ка чланству Европске уније, и тога морамо бити свесни и поштено то оценити", навео је Старовић.

Ефекти СЕПА система и припреме за "Роминг као код куће"

Говорећи о постепеној интеграцији, министар је истакао да пуна оперативна примена СЕПА система од почетка маја већ три месеца функционише у Србији, што значајно смањује трошкове банкарских трансфера.

„А неке процене су да наши грађани и наша привреда имају прилику да уштеде и до 300 милиона евра годишње због примене СЕПА система, па ја сматрам да то ни у ком случају није мало.“

Када је реч о укидању роминга са Европском унијом, Старовић је истакао да је Србија у „ниском старту“ и спремна за почетак формалних преговора са Европском комисијом.

"То је нешто што смо, морам да нагласим, и ми потенцирали као делегација Републике Србије пре пуних годину дана на лидерском самиту у Скопљу. И ја верујем да ћемо у недељама које су пред нама и почети тај формални процес преговора, ми смо спремни да у року од неколико месеци применимо све оно што је битно са наше стране, ради се о измени закона о телекомуникацијама, неколико подзаконских аката, а онда је опет лопта у дворишту Европске комисије да нам омогући пун приступ том систему"

План раста, пројекти и стратешки дијалог са САД

Министар је подсетио да је Србији до сада исплаћено око 168 милиона евра кроз предфинансирање и прву рату из плана раста за Западни Балкан, док се за другу, трећу и четврту траншу потражује нешто преко 300 милиона евра. Од 11 предложених пројеката са индикативне листе, издвојили су се санација и реконструкција хидроелектране Подпећ код Прибоја и увођење обновљивих извора енергије у систем даљинског грејања Новог Сада.

Старовић је нагласио да се недавно покренут стратешки дијалог Србије и Сједињених Америчких Држава, међусобно допуњује са европским путем и отвара перспективе за озбиљне америчке инвестиције које би могле да достигну и до 20 милијарди долара у енергетици, инфраструктури и високим технологијама.

Регионална сарадња и шенгенски простор до 2027.

Министар је, анализирајући регионалну сарадњу, нагласио да иницијативе попут Берлинског процеса и Отвореног Балкана поспешују европске интеграције и да се морају очувати упркос будућем чланству појединих земаља у ЕУ.

Говорећи о плановима министарства и промени методологије проширења, Старовић је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", подсетио да је Влада Србије формирала оперативни акциони тим предвођен Министарством унутрашњих послова са циљем да се испуне услови за приступ шенгенском простору.

"Ми имамо наш Акциони план који желимо да у потпуности реализујемо до краја 2027. године, како бисмо били спремни да приступимо шенгенском простору. И мислим да је то једна следећа крупна и велика тема, јер ми смо свесни чињенице да суштинског проширења Европске уније, односно пуноправног чланства за државе кандидате, тешко да ће бити до краја ове деценије, због проблема који у самој Европској унији постоје... За нас је од кључног значаја да остваримо на потпун начин оне четири европске слободе, а то можемо остварити када говоримо о пуној слободи кретања људи кроз приступ шенгенском простору, и када говоримо о пуној слободи кретања роба, капитала и услуга кроз приступ јединственом европском тржишту", навео је Немања Старовић.