Таковска 10 - Студентски протести као огледало друштва: Колико је Србија спремна за разговор између блокада и надлежности

Како изгледа Србија после целодневних блокада у Београду и Новом Саду, постоје ли услови и расположење свих страна за разговор, да ли су испуњени студентски захтеви. Целодневне блокаде кључних саобраћајница у Београду и Новом Саду показале су да студентски протест представља озбиљан став значајног дела друштва на који власт мора да одговори.

За сада делује да су позиције прилично удаљене и да се крај студентских блокада не назире. Како би догађаји даље могли да се развијају, ко са ким треба да разговара, јесу ли студентски захтеви углавном или сасвим испуњени или не, којим се путевима може из ове политичке кризе.

Професор Правног факултета у Београду Владан Петров рекао је у емисији “Таковска 10“ да треба спустити тензије и да је на то указивао и у децембру и позивао на дијалог.

„Дијалог је корисна реч, не користимо је довољно, више је користимо вербално, него суштински. Највиши државни одгани, тужилаштво, председник владе, који тада није поднео оставку, председник Републике сви они су позвали на дијалог“, навео је Петров.

Говорећи о одговору Ректорског колегијума да не прихвати позив од председника Александра Вучића да разговарају, професор Петров каже да није очекивао другачији одговор од онога који је срочен у том саопштењу.

Међутим, он сматра да је позив председника суштински одбијен, али да врата нису затворена.

Професор Правног факултета у Београду Танасије Маринковић упутио је критике РТС-у зашто се сада организује овај тип емисије о дијалогу и зашто се то није догодило две, три, недеље раније.

„Зашто Јавни сервис није раније кренуо и зашто је прекидан дијалог. Одавно је требало опозиционе странке да буду позиване, као и студенти да би се разговарало. Не могу да се појавим у овој емисији ван контекста“, рекао је Маринковић.

Он је указао да РТС, како каже, извештава ван контекста, и да су се студенти појавили у програму без контекса.

„РТС мора благовремено да информише грађане. РТС је одговоран због одсуства дијалога. Одговорнаст РТС-а је велика за ово стање у којием се налазимо“, истакао је професор Маринковић.

Додао је да је за њега све што се видело прошле недеље и позив на дијалог, заправо одвраћање од суштине, а то је одвраћање од одговорнисти.

Истиче да је председник државе морао раније да поведе дијалог, још од ступања на функцију првог потпредседника владе и напомиње да су му студенти лепо рекли да „није надлежан“.

Сматра да је саопштење Ректорског колегијума одговорно и упитао је зашто није одржана седница Скупштине у среду, јер како сматра да је искрена оставка премијера Милоша Вучевића, она би се констатовала најпре у Скупштини, па тек онда би се обавештавала јавност.

Који захтеви нису испуњени

Новинарка, колумнисткиња "Недељника" Љиљана Смајловић каже да њу посебно интересује шта од захтева није испуњено и као задатак новинару би управо дала то - да покуша да сазна који студентски захтеви нису испуњени

„Необичан ми је студентски захтев да се студенти који су се тукли аболирају, то је неки преседан. Једна страна врерује да је време на њеној страни, да нема разлога да чини уступак другој страни, а за то време политички капитал председника ће се трошити“, рекла је Смајловићева.

Оценила је да Ректорски колегијум каже да нема дијалога јер нема поверења у друштву и додаје да постоји поверење не би тражили разговоре са нашим студентима. Сматра да су то изговори.

„Студенти сматрају да су имали добар викенд, најављују нова окупљања за Сретење. Нико није очекивао да Ректорски колегијум прихвати позив председника, они у саопштењу тврде да нису ни они, а ни председник надлежни“, рекла је новинарка и упитала да ли су онда само пленуми надлежни.

Уредник портала Vreme.com. Андреј Ивањи истакао је да је порука Александру Вучићу да се држи своје функције, дели ордење и све што су његова права и обавезе.

„Онај ко је звао студенте страним плаћеницама, онда је рекао да се неко тамо изнервирао па онда згазио студента. Па тај неко, говорим о Вучићу, онда пружа руку када види да ништа не функционише и да се све више грађана прикључује студентима“, напоменуо је Ивањи.

Сматра да је процес такав и да све више људи препознаје, како каже, „маркетиншке манипулације са Андрићевог венца“. Напоменуо је да председник као доказ да заиста жели дијалог треба да каже ко је рушио у Херцеговачкој, пошто је рекао да зна.

Маринковић је подсетио да су студентски захтеви постављени тако да институције не обављају свој посао, да је први захтев, не само објављивање документације, већ уз то и да се утврди одговорност.

По свему судећи до рушења надстрешнице, како је нагласио професор Маринковић, не би дошло да нису радиле некомпетентне фирме.

Са правног становишта, каже да је први студентски захтев формулисан како треба.

Друштву потребан већи степен одговорности

Међутим, његов колега са Правног факултета, професор Петров сматра да су захтеви студената еволуирали.

„Студенти јесу препознали да је друштву потребан већи степен одговорности – свих. Видео сам у амфитеатру 5, на факултету написана реч – одговорност. Суштина свих захтева је одговорност“, каже Петров.

Ипак, указује и да се кроз неке захтеве тражи нечија одговорност унапред, односно, како каже, као да се наводи тужилаштво да треба да „произилази такво и такво кривично дело“.

Напоменуо је да постоји забрана непримереног утицаја, на носиоце јавно тужилачке функције, да су претње долазиле са разних страна, а и да иако поштује студенте у овом случају се отишло даље од апела за одговорност.

Испричао је пример из праксе. „Добио сам позив једног пленума, не мог факултета да одржим предавање. Пристао сам да одржим предавање, да разговарамо, иако ја нисам подржао пленуме. Данас сам после одбијања Ректорског колегијума добио позив да је пленум опозвао позив за предавање, али чим ме опет позову ја ћу ићи“, каже Петров и апелује да се створи атмосфера дијалога.

Ивањи сматра да професори Грађевинског факултета треба да дају одговор да ли су објављена сва релевантна документа.

„Огромни проблем је потпуно неповерење. Логично би било да се обратим тужилаштву, али немам поверење, јер није урадило деценију ништа. Новинари донесу докузе, а тужилаштво не реагује. Мени би прва адреса био Грађевински факултет“, каже Ивањи образлажући одговор ко би требало да утврди да ли је потпуна документација објављена.

Поверење у институције

Смајловићева је истакла да су студенти већ победили, али да ми немамо од кога да сазнамо да ли су њихови захтеви испуњени. Подсетила је да је два месеца требало да виде шта није достављено, и онда је власт објавила нова документе. Питање је, каже новинарка, када ћемо сазнати да ли треба још докумената објавити.

„Ми не знамо ко ће да чита и када ће да нам каже која документација фали и ми смо у неком стању блокаде. То студентима одговара“, истакла је Смајловићева.

Маринковић је указао да је скренута пажња да табела цена у вези са документацијом није јавно доступна.

„Власт је саопштила да је цена од 3 милиона, порасла на 16 милиона. Било би лепо да се обрати јавни тужилац у Новом Саду који нам се није обратио, коме ни име не знамо. Обавеза тог тужиоца је била и раније да обевештава јавност. Имаћемо поверење у тужиоца када нам каже да ли је ово комплетна документација, а не да нам то каже председник државе“, рекао је професор Маринковић.

Петров је упитао да ли се у неким другим државама где се догодила нека несрећа испоставио овакав један захтев

„Морамо се држати закона, који каже да тужилаштво може да обавештава јавност поштујући претпоставку невиности и водећи рачуна о приватности страна у поступку. Изношење неких података може бити лоше и због пресуде“, истакао је Петров.

Напоменуо је да не жели да напада ректора, али да када сте на челу куће морате имати виши ниво свести да сте први, и да морате имати одговорност.

Како изаћи из кризе

На питање који би био предлог за излазак из кризе, Ивањи одговара да ова криза није усамљена, и да она произилази из нечега што траје читаву деценују.

„Одговорност је највећа оног ко има највећу власт. Сведочимо агресији која долази од оних на власти. Онај ко је први има највећу одговорност, речник који се чује продубљује кризу. Излаз је да власт увери да су спремни за промене. Имамо оставку после које се не дешава ништа“, рекао је Ивањи.

Смајловићева каже да се не слаже са Ивањијем, и додаје да је одговорност и на студентима, јер одбијају да кажу шта није испуњено.

„Не може једна страна да реши проблем, ако неко у име студената не каже да су покушали нешто да сакрију. Студенти су учесници у овој кризи и на њима је одговорност“, рекла је Смајловићева

.Додаје да не воли симбол крваве руке, јер он показује да су „крваве руке свима ко не претрчи на нашу страну“. „Прича се о реваншизму. Власт је учинила уступке, а студенти неће да учине уступке“, истиче новинарка.

"Како је све почело"

Професор Маринковић каже да не можемо да се не сетимо како је све ово почело, да је два пута отварана Железничка станица у Новом Саду, пре тога је била - Сава мала, пад хеликоптера, управљање епидемијом, масакр у Рибникару и Малом Орашју...

„Немојмо се правити да не видимо шта је претходило овоме и управо студенти траже од надлежних да поступају по дужности. Поента је - тужилаштво треба да почне да поступа, а да се председник повуче у своје надлежности“, истакао је Маринковић.

Петров напомиње да ако је Ректорски колегијум дошао до тога да доноси одлуку у складу са пленумима, онда значи да Универзитет мора да се сабере.

Дао је конкретан предлог за излазак из кризе, а то је формирање једног стручног тела од професора са именом и презимемом и да се онда крене даље.

Иако је Мариновић још једном указао да емисија од сат времена није довољна, саговорници су се сложили да разговор који је вођен у емисији „Таковска 10“ јесте личио на дијалог иако су имли различита мишљења.