Око: Нови Сад, три месеца и два дана после несреће

О блокадама на новосадским мостовима поводом три месеца од пада надстрешнице на Железничкој станици, о студентима и на чијој је страни Матица српска, у емисији Око говорили су универзитетски професори из Новог Сада – председник Матице српске Драган Станић и Слободан Орловић, професор Правног факултета.

Орловић је навео да је током блокада мостова био са студентима и грађанима Новог Сада, као и са гостима који су дошли из целе Србије и Републике Српске, пруживши подршку студентима у њиховим захтевима.

"Студенти настоје да истрају у борби за боље друштво", рекао је Орловић.

Станић је, с друге стране, истакао да није желео да активно учествује у догађајима, већ да их посматра и анализира.

"Никада нисам волео да учествујем превише у таквим догађајима. Више сам волео да посматрам и закључујем шта се дешава, него да будем део нечега у чији најдубљи смисао имам разлога да верујем до одређене границе, али од те границе почињем озбиљно да сумњам", рекао је Станић.

Дугорочни проблеми и поделе у друштву

Говорећи о проблемима у друштву, Станић је нагласио да они постоје дуже време.

"Многи проблеми постоје не само у овом режиму, не заборавимо, корупција и непоштовање урбанистичких стандарда постоје од када ја знам за себе", указао је председник Матице српске.

Орловић је нагласио да студентски захтеви нису политички острашћени и да су формулисани у четири тачке.

"Ако смем да приметим, иако нисам грађевинске струке, ти захтеви још нису испуњени. Испуњавају се постепено, а све новије и новије документације се објављују", оценио је Орловић.

Сматра да су разлози за студентске протесте дубоко укорењени у подељености друштва.

"Наше друштво је дубоко подељено. Власт, морам то да кажем, континуирано расцепкава и своди опозицију на један одсто, где је она међусобно завађена и практично статистичка грешка. Без јаке опозиције не може ни власт бити квалитетна ни довољно моћна", рекао је Орловић.

Станић о инциденту у Матици српској: Ствари су јасне

Осврћући се на инцидент у Матици српској, када су студенти желели да на Светосавској академији рецитују песму коју је Станић написао у младости, председник Матице је рекао да проблем није био у жељи за разговором.

"Нису они дошли да прочитају песму, нити су се пријавили са жељом да учествују у програму. Матица има свој програм, то је непоштовање реда. Никада ми није пало на памет да би неки мој студент могао да дође у нечију кућу и поставља правила понашања", истакао је Станић.

На питање шта се тачно догодило, рекао је да су ствари јасне.

"Матица нема службу обезбеђења, нити је ангажовала било кога. Ми не можемо контролисати ко ће се појавити на нашим јавним програмима, јер Матица занима и оне који су јој наклоњени и оне који нису. Дошло је до кошкања, што ми је јако жао, и због тога сам се у јавном писму извинио студентима који су доживели непријатност", рекао је Станић.

Поделе у Матици српској

Када је реч о супротстављеним саопштењима која су дошла из Матице српске – једно које потписује председништво и део чланства, а друго које потписује, како се наводи, већина запослених – Станић је објаснио да у Матици ради 46 људи, док је председништво легални орган који има право да представља институцију.

"Десило се да је и колектив запослених подељен", рекао је Станић, додајући да би се запитао да ли би дозволио објављивање таквог саопштења, којим се пружа подршка студентским протестима.

Орловић: Студенти су очекивали подршку Матице

Коментаришући ситуацију у Матици српској, Орловић је рекао да није упућен у њене унутрашње ствари, али да Матица ужива велики углед у друштву.

"Чини ми се да су студенти, који су природом студија везани за Матицу српску, очекивали одређену подршку или јавно саопштење у том смислу. Како се то није догодило, претпостављам да су желели да подсете професора Станића на његове периоде авангардног песништва, где је и он имао један бунтовни младалачки стил", рекао је Орловић.

О позиву председника Србије на разговор

Говорећи о позиву председника Србије Ректорском колегијуму Универзитета у Београду на разговор 5. фебруара, Орловић је рекао да не зна о чему би могло да се расправља на састанку.

На питање да ли би прихватио такав позив, рекао је да би прво размотрио теме, али да свакако треба разговарати.

"Не треба а приори одбијати понуђену руку за разговор, под условом, наравно, да је тај позив искрен", каже Орловић.

Станић је нагласио да је кључно сачувати дух заједништва у Матици српској.

"То је домен који ми можемо да решавамо као учесници у политичком животу", закључио је Станић.