“Медицинске сестре остајале без косе после рада у црвеним зонама, борба као из Сервантесовог романа“

Радица Илић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавила да нико није могао очекивати, а понајмање они који су ушли у пандемију рањиви, тиме што их, додаје, нема довољно.

"Мука наша што нас друштво није препознало 50 година уназад, а сада смо сведоци да поједини медији од нас праве особе без толеранције за пацијенте, без емпатије, без љубазности што је неприхватљиво. Ових дана је читава салва напада на људе у здравству што сматрамо да није фер", каже Илићева.

Читава полемика се, каже, води око тога како се понашају сестре у породилиштима.

"Ја сам бабица и не тврдимо да нема ружних примера, али ставити све у исти кош и причати данима о томе како шаљемо породиље да се порађају у купатилима, је вулгарно и одвратно. Треба рећи име и презиме, установу, па да санкционишемо. Синдикат ће се први тиме бавити", наглашава Илићева.

Наводи да њихов рад изгледа као немогућа мисија.

"Кренете на посао, не знате када ћете се вратити кући и да ли ћете се вратити здрави. Влада правило да се ми заражавамо кући и на улици што није у реду. Нема нас довољно или боље речено нема нас. Постаћемо статистичка грешка у систему", истиче Илићева. 

Указује да су више од синдиката.

"Трудимо се да пошаљемо вапај људима који уређују овај систем, и то нам не полази за руком 50 година. Ми смо они ‘остали’ у здравству, увек се каже лекари и они остали. Ево 20 година покушавамо да променимо мантру да нисмо остали. Ако овај систем пукне ја не могу да претпоставим на шта ће то личити. Све је јако пренапрегнуто", напомиње Илићева.

Мотиви - емпатија и страх колега 

Мотив да раде им, указује, даје управо емпатија, али и страх колега.

"Дуго сам размишљала да смо фолиранти, а заправо је најдоминантнији страх. Шта ће бити сутра ако спакујем мантил и одем кући. Остаје нам нада да ће бити боље. Колико луди морате да будете да се бескрајно надате, а да се ствари не поправљају", каже Илићева.

Мора се, наводи, рећи да се плате повећавају, али и да цене расту.

"Ми смо као синдикат радили и анализу наших зарада и она јесте од 2009. када узмете основицу повећана 70 одсто. Али, ако кренемо да анализирамо прилике у стварном животу онда се тих 70 посто истопило. Скоро сам имала ситуацију да је млада колегиница дошла из провинције, провела месеце у Батајници и сада се враћа у своје место, јер не може финансијски да издржи. Чула сам информацију, не бих смела да тврдим, да се наводно не јавља довољан број људи на конкурсе, али бих волела да поручим и да молим, ако се колебају нека уђу у овај систем да га заједно поправљамо. Неће бити да је тамо све ружичасто и да је овде све црно", напомиње Илићева.

Она, истиче, током једног месеца због обавеза у синдикату ради десетак дана, да не би била професионални синдикалац.

"Остала сам унутар система да видим шта не ваља да бисмо могли да га мењамо. Молим оне који уређују државни здравствени систем, јер сам сигурна да постоји екипа у држави која сада крчи пут приватном здравству. Сматрам да се ради на урушавању државног система зарад приватизације. То је мој осећај, не мора да буде тачан, али имам право то да кажем, а они који тврде да није тако да укрстимо аргументе. Шта је то што ништа не ваља у државном, а све ваља у приватном породилишту, па неће бити баш", наглашава Илићева.

Према њеним речима, у Србији можете да се бавите синдикатом само ако се ставите на једну или другу страну, а ако се не ставите онда сте на ломачи.

"Моје колегинице раде као рудари, радимо и ћутимо. Ако тако кажете одмах једни или други гледају да вас ставе на канабе поред себе и да злоупотребе вашу амбицију да хоћете да буде боље. Не спадам у људе који мраче, али морате ствари називати правим именом. Моје колегинице ћуте, не излазе на улице јер се плаше", истиче Илићева.

Медицинске сестре остајале без косе након рада у црвеним зонама  

Напомиње да само патријарху нису писали.

"Када су се доносили закони који по њима нису добри 2020. и 2021, ми смо се обратили сваком посланичком клубу да се не усвоје неки закони који нарушавају наша права. Нико није одговорио. Сада смо ми хероји, битни. Шта смо ми у тој ситуацији могли да урадимо осим да се бавимо самим собом. Осигурали смо сваку сестру и техничара у једној осигуравајућој кући од четири ризика. Свака породица која је остала без свог члана, нашег колеге, добила је новчану помоћ од 70.000 динара", указује Илићева.

Напомиње да су њихове колегинице остајале без косе у црвеним зонама после два, три месеца.

"То су јако трауматичне ситуације. Покушала сам да направимо климу да причамо о томе. Није се десило да причамо о томе. Много је лакше паушално оцењивати и прозивати да су сестре неквалификоване. Ко је крив за то него онај ко процедуре спроводи. Хтели смо да мапирамо приватне школе, да их питамо да ли је нормално да неко за 500 евра дође до дипломе медицинске сестре. Морамо да причамо више о томе", каже Илићева.

"Ако пандемија потраје за нас баш неће бити добро", закључује Илићева.