Цвијановић: Кретање БиХ ка ЕУ предуго траје, ствари треба убрзати и олакшати
Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је данас у Тивту да кретање БиХ ка ЕУ предуго траје и да ствари треба убрзати и олакшати.
На самиту Брдо-Бриони процеса Цвијановић је рекла да је оптимиста и песимиста по питању европског пута.
"Више од 20 година слушамо причу о европској перспективи. Има померања у последњој години, јер је додељен кандидатски статус БиХ и донета одлука да ће почети преговори", рекла је Цвијановић новинарима.
Навела је да је и мишљење земаља учесница на самиту да процес треба олакшати и убрзати, не само у домену рада земаља појединачно, него и да ЕУ треба да убрза и свој део посла.
Цвијановић је рекла да се закључци састанка Брдо-Бриони процеса односе на сарадњу и кретање европским путем.
"Наши закључци су увек јединствени и третирају две ствари, а то је сарадња и сви смо се усагласили да на њој треба радити више, унапређивати економску сарадњу, инфраструктуру и све оно заједничко што нас повезује", навела је Цвијановић.
Истакла је да се треба ослањати на европска средства, али и тражити друге изворе прихода.
Цвијановић је оценила да је овакав формат састанка најбољи начин да се изнесу ставови и мишљења о европском путу.
Најавила је да ће се данас састати са председником Србије Александром Вучићем, који се придружио учесницима Самита на радном ручку. "Његово учешће је велики допринос састанку и даје посебну димензију", рекла је Цвијановић, пренела је Срна.
"Поносна сам на ниво сарадње који смо остварили са Србијом и уверена да ће наши односи наставити да се крећу узлазном путањом", написала је Цвијановић на Инстаграму.
Опширније
Краће
Милановић: Црна Гора не би требало да дели лекције Хрватској о Јасеновцу
Хрватски председник Зоран Милановић у више наврата је данас у Тивту током обраћања новинарима, након самита Брдо-Бриони процеса, поменуо Резолуцију о геноциду у Јасеновцу усвојену у црногорском парламенту крајем јуна ове године.
Најпре је рекао да је та резолуција била непотребна, а потом и да Црна Гора не би требало да дели Хрватској лекције о Јасеновцу.
Одговарајући на питање подгоричких Вијести, да ли сматра паметним поступање појединих министара у хрватској влади и порукама које шаљу Црној Гори, Милановић је рекао:
"Ова епизода је можда добар пример како се не треба петљати у неке теме, које су пре свега хрватске унутрашње теме, па тако и према другој страни. Не знам шта је то требало црногорском парламенту, тој танкој већини, за коју знамо како је настала. То је обична танка већина, у којој је половина оних који су за то дигли руку у ствари против тога", рекао је Милановић.
Рекао је и да види да у црногорском парламенту 60 посланика питање Јасеновца тумачи на рационалан начин.
"Треба пустити друге да живе, дати им даха да живе...", додао је хрватски председник и додао да је Хрватска следбеница антифашизма, а не Независне државе Хрватске.
Црногорски парламент је 28. јуна усвојио Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен. Због те резолуције званични Загреб прогласио је потпредседника Владе Црне Горе Алексу Бечића, председника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића и посланика Демократске народне партије Милана Кнежевића персонама нон грата у Хрватској.
Опширније
Краће
Милатовић: Док сам председник Црне Горе слаћу добросуседске поруке
Црногорски председник Јаков Милатовић рекао да изјаве свих лидера треба да буду одмерене и примерене, те да се базирају на међусобном уважавању и поштовању како би остварили европску будућност.
Милатовић је то рекао упитан да коментарише изјаву председника Србије Александра Вучића "да је Србија главна тема свих напада у Црној Гори" и да ће Подгорици одговорити на лицу места "оно што заслужује".
"Ја ту изјаву нисам видео, били смо на састанку. Вучић је био позван да присуствује, то није урадио, али биће на радном ручку. Србија је активно учестовала у заједничом изгласавању резолуције. Истина је, као и лепота у оку посматача, а ја док сам председник слаћу добросуседске поруке. Сматрам да морамо градити мостове и позвао бих све лидере да ставимо фокус на изградњу мостова. Мислим да је то одговорна политика и она коју грађани очекују", рекао је Милатовић.
Милатовић је рекао и да је црногорска политика јасна, те да Црна Гора као "успешна прича мора бити наредна чланица ЕУ и то можемо урадити 2028."
"Највећу подршку имамо од Словеније и Хрватске, а заједно можемо бити пример за остале земље", рекао је Милатовић.
Опширније
Краће
Вучић стигао на Самит процеса Брдо-Бриони у Тивту
Председник Србије Александар Вучић стигао је из Хамбурга у Тиват где учествује на самиту Процеса Брдо-Бриони.
Домаћин самита Брдо-Бриони процеса је црногорски председник Јаков Милатовић, а пленарна седница је почела јутрос у згради Збирке поморског наслеђа Порто Монтенегра.
На седници се разговара о питањима унапређења сарадње земаља Западног Балкана са земљама чланицама Европске уније.
Након пленарне седнице, учесници ће одржати конференцију на којој ће говорити председник Црне Горе Јаков Милатовић, председница Словеније Наташа Пирц Мусар и председник Хрватске Зоран Милановић.
Вучић је уочи доласка у Тиват изјавио да је уобичајена ствар да се у Црној Гори Србија и он виде као кривци за проблеме са коалицијама у тој земљи, као и да ће актерима са тамошње медијске и политичке сцене рећи у лице све што има.
Опширније
Краће
У Црној Гори у Тивту почео је други дан Самита Процеса Брдо-Бриони свечаним дочеком лидерâ земаља Западног Балкана, након чега је уследила пленарна седница.
Присутни су домаћин Самита и председник Црне Горе Јаков Милатовић, председница Словеније Наташа Пирц Мусар, председник Хрватске Зоран Милановић, који су дочекивали званице. Присутна је и Жељка Цвијановић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине.
Самит Процеса Брдо-Бриони започео је синоћ одржавањем традиционалног кола Бокељске морнарице на Тргу од оружја у Kотору, које је одржано у част лидера држава учесница. Председник Црне Горе и домаћин Самита Јаков Милатовић приредио је за шефове држава свечану вечеру добродошлице и поручио да Самит представља прилику за унапређење добросуседских односа и регионалне сарадње, као и интензивирање стратешког дијалога између Европске уније и земаља Западног Балкана.
Председник Србије стигао је нешто пре 13 часова.
У Порто Монтенегру унапређење сарадње Западног Балкана са ЕУ
Самит се одржава у Порто Монтенегру, а у току је пленарна седница, на којој се разговарало о питањима унапређења сарадње земаља Западног Балкана са земљама чланицама ЕУ.
Након пленарне седнице, на конференцији за новинаре говорили су Јаков Милатовић, Наташа Пирц Мусар и Зоран Милановић.
Од 15 часова организован је ручак за шефове делагација, након чега ће се новинарима обратити председник Србије Александар Вучић.
Александар Вучић у Тиват долази из Хамбурга, а како је раније навео, са председницом Словеније разговарао је о сусрету лидера у Процесу Брдо-Бриони и захвалио на подршци коју Словенија пружа Србији на путу ка чланству у ЕУ.
Самит лидера Процеса Брдо-Бриони прилика је да се потврде добросуседски односи и ојача регионална сарадња, те да се искаже потреба за интензивирањем стратешког дијалога између ЕУ и земаља Западног Балкана. Процес Брдо-Бриони заједничка је словеначко-хрватска иницијатива покренута 2010. године ради јачања узајамног поверења и помоћи земљама Западног Балкана на путу ка Европској унији, а чланови иницијативе су Црна Гора, Србија, Албанија, Северна Македонија и Босна и Херцеговина.
Тадашњи словеначки и хрватски премијери, Борут Пахор и Јадранка Kосор, након потписивања споразума о арбитражи између две земље, желели су да дају пример лидерима Западног Балкана да иницијатива даје подстицај за решавање билатералних питања међу земљама некад зараћеног дела Европе и подстиче њихове напоре на путу интеграције у Европску унију.
Процес Брдо-Бриони сваке године од 2013.
Од 2013. године састанци у оквиру Процеса Брдо-Бриони одржавају се сваке године, а скуповима лидера придруживали су се и специјални гости.
Међу њима су били некадашња немачка канцеларка Ангела Меркел, ранији председник Аустрије Хајнц Фишер, председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер, председник Пољске Анджеј Дуда, његов италијански колега Серђо Матарела, актуелни председник САД, тада у функцији потпредседника Џозеф Бајден, као и представници европских институција.
Прошле године Самит је одржан у Скопљу, када је председник Вучић изјавио након састанка лидера, да су се на том скупу трудили да пронађу заједнички именитељ и разговарали о европској будућности, као и да је дан протекао у конструктивној расправи, али да није било конкретних одлука Самита.
Годину дана пре Скопља, Самит је одржан на Брду код Kрања, у Словенији, када су лидери земаља Западног Балкана, уместо декларације, усвојили закључке, у виду документа од шест тачака, чија је главна порука да се дâ подршка убрзању европског пута Западног Балкана.
Коментари